Preti egzodus Srba sa Kosova i Metohije: "Oluja bez metka" u režiji Aljbina Kurtija sve izvesnija, želi da od Srba na Kosmetu napravi strance - posledice primene prištinskog zakona biće nesagledive

Naši sunarodnici koji žive, rade ili studiraju u južnoj pokrajini, a poseduju dokumenta Republike Srbije, ali ne i tzv. kosovska, mogli bi da budu tretirani kao stranci na prostoru gde su rođeni i gde su domovi njihovih porodica generacijama.

Po novim prištinskim propisima, oni će biti u obavezi da podnesu zahtev za privremeni ili stalni boravak, kao i da prolaze kroz proceduru koja je inače namenjena stranim državljanima. Takav scenario izaziva zabrinutost, upozoravaju i Beograd i predstavnici Srba u pokrajini, jer bi faktički značio da se deo srpske zajednice tretira kao populacija koja boravi na KiM bez regulisanog statusa.

Na udaru bi se posebno našli zdravstvo i obrazovanje koji na KiM funkcionišu u srpskom sistemu. Samo u srpskim školama i fakultetima u pokrajini radi i uči više od 30.000 ljudi. Procene su da je među profesorima procenat onih koji nemaju prištinska dokumenta veći od trećine i ako im se ne dozvoli boravak na KiM pitanje je kako će školstvo funkcionisati i da li će ih zameniti "albanski kadar". Naravno, to za sobom povlači i pitanje nastavnih programa po kojima će se učiti u srpskim školama, ako na ovaj način krene njihova integracija u prištinski sistem.

Novi propisi mogli bi da dovedu do široke diskriminacije Srba, jer bi čitave kategorije ljudi bile isključene. Tu je i 220.000 izbeglih i raseljenih lica, lica koja su rođena iz raznih razloga u centralnoj Srbiji, koja su uvedena u matične knjige u sistemu Republike Srbije, koja su zaključila brakove kod matičara u sistemu srpske države, a sada će biti pravno neprepoznatljiva prema propisu o strancima.

Posebno osetljivo pitanje odnosi se na imovinska i radna prava. Ukoliko bi Srbi na KiM bili tretirani kao stranci bez regulisanog boravka, to bi moglo da zakomplikuje njihov pristup tržištu rada, zdravstvenim i socijalnim uslugama, ali i da otvori dodatne birokratske prepreke u vezi sa vlasništvom nad nekretninama i vođenjem poslovanja.

Zakon kao instrument za nove pritiske

Pravna neizvesnost je samo jedan od problema. Sagovornici "Novosti" upozoravaju da bi zakon mogao postati instrument novih pritiska - kroz novčane kazne, ograničavanje kretanja ili čak mogućnost deportacije u ekstremnim slučajevima. Podsećaju da je Priština ukinula platni promet u dinarima, da je zabranjen rad svih srpskih banaka, štampanje srpskih knjiga.

Osim toga, postavlja se i pitanje opstanka srpskih svetinja na KiM, jer monaštvo uglavnom dolazi iz centralne Srbije. Namere Prištine ocenjuju kao pripremu "savršene oluje", bez ijednog ispaljenog metka.

Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun istakao je juče da izostaje politički pritisak zapadnog dela međunarodne zajednice na Prištinu da odustane od tih diskriminatorskih i izrazito antisrpskih zakona, a da postoji ohrabrivanje da Kurti sve to realizuje. Dodao je da pritisak koji Beograd pokušava da izvrši na međunarodnom planu nema toliki efekat zato što stalno dolazi do eskalacije antisrpskog ponašanja Kurtija zbog podrške međunarodne zajednice.

Drecun je ocenio da Beograd nema mnogo mogućnosti da utiče na ponašanje Prištine, i dodao da ono što može da se radi se već i preduzima a to su aktivnosti na međunarodnom planu koje su usmerene na EU, SAD, UN i OEBS, odnosno prema onima koji bi mogli da izvrše pritisak na Prištinu da odustane od primene ovog zakona ili da odloži njihovu primenu.

Iako se govori o tome da će se možda na neko vreme odložiti primena ovih zakona, Kurti je "ohrabren" političkom pobedom na izborima u decembru prošle godine i nastaviće da realizuje do kraja svoj cilj, a to je da u potpunosti integriše Srbe i sever KiM, odnosno da se Srbi odreknu svog nacionalnog identiteta, pisma, jezika i prihvate da su građani tzv. Kosova.

Izvor: Novosti