Francuska razvija svoj odgovor na HIMARS: X-Fire prošao testiranja, Pariz želi evropsku raketnu artiljeriju

Kako je saopštila kompanija Thales, testiranja su završena u maju 2026. godine, čime je otvoren put za dalji razvoj sistema koji bi trebalo da zameni francuske lansere LRU i da Francuskoj obezbedi veću nezavisnost u oblasti preciznih udara na velikim daljinama.

Francuska traži zamenu za zastarele lansere

X-Fire je razvijen u saradnji kompanija Thales i Soframe, a zamišljen je kao naslednik francuskih višestrukih lansera raketa Lance-Roquettes Unitaires, poznatih kao LRU.

Ti sistemi su nastali modernizacijom starijih raketnih lansera, ali se sve više smatraju nedovoljnim za potrebe savremenog ratovanja. Rat u Ukrajini pokazao je koliko precizna raketna artiljerija može da promeni tok operacija, naročito kada se koristi za gađanje logističkih centara, komandnih mesta, skladišta municije i pozadinskih položaja protivnika.

Francuska zbog toga ne želi samo novi lanser, već kompletan sistem za duboke udare, koji bi mogao da funkcioniše bez oslanjanja na američku municiju, dozvole i politička ograničenja.

X-Fire testiran na šasiji Zetros

Prva borbena ispitivanja izvedena su 20. maja, a tom prilikom korišćene su trenažne rakete X-Fum kalibra 68 milimetara. Cilj testiranja nije bio prikaz maksimalnog dometa, već provera osnovne arhitekture sistema, rada lansera, upravljanja vatrom i integracije sa vozilom.

X-Fire je postavljen na šasiju 8x8 Mercedes-Benz Zetros, koja je već poznata francuskoj vojsci. To je važan detalj jer olakšava održavanje, obuku posada, nabavku rezervnih delova i upotrebu u realnim terenskim uslovima.

Kao i kod američkog HIMARS-a, osnovna ideja je da sistem brzo zauzme položaj, izvrši paljbu i odmah se premesti kako bi izbegao protivbaterijsku vatru, izviđačke dronove i precizne udare protivnika.

Otpornost na elektronsko ratovanje

Jedna od ključnih karakteristika francuskog koncepta jeste otpornost na ometanje navigacije. Rat u Ukrajini pokazao je da se satelitski signal više ne može uzimati zdravo za gotovo, jer sistemi kao što su GPS, Galileo ili GLONASS mogu biti ometani ili zavaravani u zoni intenzivnog elektronskog ratovanja.

Zbog toga X-Fire računa na napredna navigaciona rešenja. Sistem koristi TopStar satelitsko navođenje, koje je projektovano da bude otpornije na ometanje, kao i autonomni modul TopAxyz, koji omogućava raketi da zadrži pravac leta čak i kada izgubi vezu sa satelitskim signalom.

To je posebno važno za municiju dometa većeg od 150 kilometara. Projektil takvog tipa ne sme da zavisi isključivo od spoljnog signala, već mora da ima sopstvenu inercijalnu podršku i sposobnost da nastavi let po zadatoj putanji.

Deo programa FLP-T

X-Fire je deo šireg francuskog programa Frappe Longue Portee Terrestre, poznatog kao FLP-T. Cilj tog programa je razvoj kopnenog sistema za precizne udare velikog dometa, sa raketama koje bi mogle da pogađaju ciljeve udaljene više od 150 kilometara.

U okviru istog programa već postoji konkurencija među francuskim kompanijama. Konzorcijum Thales-ArianeGroup testirao je balističku municiju FLP-T 150, dok su MBDA i Safran prethodno izvršili lansiranje rakete THUNDART, koja takođe koristi navigaciju nezavisnu od GPS signala.

To pokazuje da Francuska ne razvija samo jedno vozilo ili jedan lanser, već čitav industrijski ekosistem: platformu, sistem upravljanja vatrom, rakete, navigaciju, logistiku i buduću proizvodnju.

Lanser za više vrsta municije

X-Fire je zamišljen kao fleksibilan sistem, što znači da ne bi morao da bude vezan samo za jednu vrstu rakete ili jednog proizvođača. U zavisnosti od odluke francuske Generalne direkcije za naoružanje, lanser bi mogao da koristi različite tipove municije velikog dometa.

Takav pristup ima veliki značaj za Francusku, jer Parizu daje mogućnost da zadrži konkurenciju među domaćim proizvođačima i izbegne zavisnost od jednog dobavljača.

U prelaznom periodu sistem bi potencijalno mogao da koristi i određenu NATO municiju, dok francuska rešenja ne budu potpuno spremna za serijsku proizvodnju i uvođenje u operativnu upotrebu.

Zašto Francuska ne želi samo da kupi HIMARS?

Najvažniji deo ove priče nije samo tehnički, već politički i industrijski. Francuska ne osporava vrednost američkog HIMARS-a. Naprotiv, iskustvo iz Ukrajine pokazalo je da je reč o vrlo efikasnom sistemu za precizne udare po dubini protivničke teritorije.

Međutim, problem za Pariz je zavisnost od Vašingtona.

Američko naoružanje često dolazi sa pravilima koja se odnose na izvoz, modernizaciju, integraciju, dalju prodaju i upotrebu. Propisi poznati kao ITAR daju Sjedinjenim Američkim Državama značajnu kontrolu nad sistemima koji sadrže američku tehnologiju.

U praksi, kupovina HIMARS-a ne bi značila samo nabavku oružja, već i zavisnost od američke municije, američkih odobrenja i američkog političkog okvira.

Američka ponuda i evropska autonomija

Kompanija Lockheed Martin ponudila je Francuskoj brzu isporuku sistema M142 HIMARS. Na prvi pogled, to bi bilo najjednostavnije rešenje: Pariz bi brzo dobio provereno oružje, sa poznatom municijom i već potvrđenom borbenom upotrebom.

Ipak, za Francusku bi takav potez mogao da znači odustajanje od evropske raketne artiljerije i učvršćivanje američke dominacije u ovoj oblasti.

Posebno je značajno to što su Sjedinjene Države ranije odbile da odobre integraciju raketa porodice GMLRS na francuske lansere. Iz francuske perspektive, to je dodatno pokazalo koliko zavisnost od stranog industrijskog i pravnog sistema može da bude ograničavajuća.

Koliko sistema Francuska planira da nabavi?

Prema dosadašnjim planovima, francuska vojska bi u prvoj fazi trebalo da nabavi 13 sistema koji bi zamenili postojeće LRU lansere. Kasnije bi taj broj mogao da bude povećan na 26 lansera do 2030. godine.

To nije veliki broj u poređenju sa artiljerijskim kapacitetima velikih sila, ali za Francusku i evropsku odbrambenu industriju ima veliki strateški značaj. Ako X-Fire i program FLP-T uspeju, sistem bi mogao da postane osnova za širu evropsku nabavku, posebno među državama koje žele sopstvene kapacitete za udare na velikim daljinama bez potpune zavisnosti od Sjedinjenih Država.

Rat u Ukrajini promenio evropske planove

Rat u Ukrajini jasno je pokazao da raketna artiljerija dugog dometa više nije luksuz, već jedan od ključnih elemenata savremenog ratovanja. Sistemi poput HIMARS-a pokazali su koliko precizni udari mogu da poremete logistiku, komandovanje i pozadinske strukture protivnika.

Evropske vojske su iz toga izvukle važnu pouku: mnoge od njih nemaju dovoljno sopstvenih dubinskih udarnih kapaciteta. Još veći problem je to što se često oslanjaju na američke komponente, municiju i odobrenja.

X-Fire zato nije samo novi francuski vojni projekat, već i deo šire borbe za evropsku stratešku autonomiju.

X-Fire još nije spreman za masovnu upotrebu

Iako su prva ispitivanja uspešno završena, X-Fire još nije potpuno operativan sistem spreman za masovnu proizvodnju i upotrebu u jedinicama. Predstoje dodatna testiranja, izbor municije, integracija sistema, taktička validacija i organizovanje proizvodnje.

Ipak, sama činjenica da je lanser prešao iz faze planova i prezentacija u fazu realnih ispitivanja pokazuje da Francuska ozbiljno radi na razvoju sopstvene raketne artiljerije velikog dometa.

Ako program FLP-T uspe, Francuska bi mogla da dobije sistem koji objedinjuje domaći lanser, domaću municiju, otpornost na elektronsko ratovanje i slobodu upotrebe bez američkih političkih ograničenja. Ako projekat ne ispuni očekivanja, pritisak za kupovinu HIMARS-a verovatno će biti sve jači.