И ХРВАТИ БИ ДА ВРАТЕ ОБАВЕЗНИ ВОЈНИ РОК Иницијатива Србије уздрмала комшије: "Мораћемо и ми кад-тад" (ВИДЕО)
"У последње две-три године интересовање за добровољно служење војног рока се преполовило, драстично је пало. Сада имамо 380 добровољних регрута, отприлике између 350 и 400. То је премало", изјавио је Давор Иванковић, дугогодишњи новинар и колумниста "Вечерњег листа".
Колумниста је гостујући у студију "Вечерњег листа" коментарисао најаву Србије о увођењу обавезног војног рока, као и могућност увођења обавезног служења војног рока у Хрватској и опремљеност хрватског и српске војске.
"НИКАД НЕЋУ НАПУСТИТИ СВОГ ДРУГА" Повратак обавезног служења војног рока је питање опстанка Србије!
"СПРЕМАМО СЕ ДА ЧУВАМО МИР И СЛОБОДУ" Вучевић о враћању обавезног служења војног рока: "13 генерација нису ни у саставу резервних јединица"
"МИ СМО ДАНАС ТЕНКОВСКА ВЕЛЕСИЛА" Вучић о напретку Војске Србије: "Хрватско ваздухопловство није ни близу српског"
- С обзиром на то да тамо већ годинама трају најаве и политичке припреме за његово увођење, а с обзиром на то да је овога пута иницијатива потекла од Генералштаба Војске Србије, који то свакако не би могао да уради без Александра Вучића, верујем да ће овога пута ће се десити. Није то једноставна процедура – поновно увођење обавезног служења војног рока. Не знам како су са законом, али код нас, рецимо, војни рок заправо никада није укинут, него је, рецимо, обустављен 2008. године. Учинили су то 2011. године, али су врло брзо почели да се боре, јер са сваком генерацијом губите такозвану резерву и способност да на тај начин браните земљу. Изгубили су три генерације мање од нас, али су све време говорили да их треба поново увести јер имају 28.000 војника. Није довољно. Наш пун број са војном управом сада је око 16 хиљада. Када се уклони војна управа, то је још хиљаду мање. И онда, када уклонимо војнике који раде неке друге задатке, друге послове, возе нешто или су на другим задацима, онда дођемо до неких 10-12 хиљада правих војника - навео је Давор Иванковић.
"Након рата у Украјини, променили су плочу"
На питање да ли је дошло до промене погледа на обавезни војни рок услед политичких промена у свету, Иванковић је истакао да је пре била другачија мантра, а да су неке земље размислиле боље о војсци и њеном положају након рата у Украјини.
- То до пре неколико година није изазивало поделе, јер је општа мантра била да све те војне напоре и војне трошкове, војску, треба смањити, да нема сврхе, да нема више Варшавског пакта. Дакле, до дана руског напада на Украјину била је једна прича. Након тога је почела сасвим друга прича и врло мало земаља је увело промене пре рата у Украјини, али сада се оне уводе убрзано. Прво набавком новог наоружања, а потом се одмах разматра могућност враћања на обавезну војну службу. Јер многе земље су се ослободиле те војне службе, неке су је задржале, а неке су је вратиле, као балтичке земље, попут Шведске. Швеђани су га вратили, а неке земље су га задржале, попут Француске, Аустрије. Како која земља. У многим земљама је војни рок укинут и сада то сви сматрају погрешном одлуком. Дуго смо о томе разговарали. Подсетио бих само на бесмртни ауторитет генерала Петра Стипетића који је рекао: "Ја сам војник, знам да је 10 до 12 хиљада војника премало. Али нисам економиста, нека економисти нађу новац. војниче, знам да је премало" - додао је.
"Интересовање се преполовило, али ништа на силу"
Поред новца, као наведеног проблема војске, Иванковић је прокоментарисао и заинтересованост младих људи за обавезни војни рок, али и шта је потребно да се спроведе како би дошло до промена.
- После 2008. године ослањали смо се на тзв. добровољно служење војног рока, добровољно служење војног рока које траје око два месеца и служило је као својеврсна селекција за људе који су заинтересовани да постану војници. Они су у 90 одсто случајева постали војници па професионални војници, а до пре неколико година владало је велико интересовање. Требало је чекати две-три године да дођеш на ред за ту добровољну војну обуку. Годишње се обучавало 800 до 1000, па и до 1100, 1200 војних обвезника. На овај начин обновљена је хрватска војска, која има прилично високу стопу флуктуације. Хиљаду изађе и хиљаду дође сваке године. У последње две-три године то интересовање се преполовило, драстично је пало. Сада имамо 380 добровољних регрута, отприлике између 350 и 400. То је премало. Из система одлази око 1000. Прво, плате морају да расту. Дакле, до пре два месеца, да сте били професионални војник – а њихове каријере трају краће од нас, осталих запослених, они трају 20 до 25 година, највише 30 – требало вам је 20 до 22 године службе као обичном војнику да бисте добити плату од хиљаду евра. Сада је почетак хиљаду евра. Плате су важне, али су важније пореске олакшице. Како заинтересовати млађе да их буде више од 350 до 400, да дођу до жељеног броја од 2000 до 3000 годишње? Опет са системом привилегија, то значи предност при запошљавању у државној и јавној служби. Постоји много начина да се то уради, само треба да осмислите систем и вратите обавезну војну службу, али на шведски начин. Ништа на силу - навео је.
"Процена трошкова је око 70 милиона евра"
- Крстичевић је отишао најдаље и то је трајало неколико месеци, јасно се видело како је тестирао јавност. Све је покушано. Требало би да постоји обавезни војни рок као у Шведској, али није тако. Примају се само они који изразе жељу и добију отприлике 6 до 9 хиљада регрута годишње, а на тај систем морате да потрошите нешто новца. Прво морате да обучите 100, 200, 300 професионалаца, наредника који ће радити са њима. Организовати то није нуклеарна наука, а није ни скупа. Последња процена била је око 70 милиона евра годишње, али се политика тога плашила. Премијер Пленковић никада није имао воље да то разради и без њега се ништа не може. На томе би струка ипак морала инсистирати, јер ће Хрватска кад-тад ући у то, једноставно мора - додао је.
Србија Данас/Вечерњи лист