I HRVATI BI DA VRATE OBAVEZNI VOJNI ROK Inicijativa Srbije uzdrmala komšije: "Moraćemo i mi kad-tad" (VIDEO)
"U poslednje dve-tri godine interesovanje za dobrovoljno služenje vojnog roka se prepolovilo, drastično je palo. Sada imamo 380 dobrovoljnih regruta, otprilike između 350 i 400. To je premalo", izjavio je Davor Ivanković, dugogodišnji novinar i kolumnista "Večernjeg lista".
Kolumnista je gostujući u studiju "Večernjeg lista" komentarisao najavu Srbije o uvođenju obaveznog vojnog roka, kao i mogućnost uvođenja obaveznog služenja vojnog roka u Hrvatskoj i opremljenost hrvatskog i srpske vojske.
"NIKAD NEĆU NAPUSTITI SVOG DRUGA" Povratak obavеznog služеnja vojnog roka jе pitanjе opstanka Srbijе!
"SPREMAMO SE DA ČUVAMO MIR I SLOBODU" Vučević o vraćanju obaveznog služenja vojnog roka: "13 generacija nisu ni u sastavu rezervnih jedinica"
"MI SMO DANAS TENKOVSKA VELESILA" Vučić o napretku Vojske Srbije: "Hrvatsko vazduhoplovstvo nije ni blizu srpskog"
- S obzirom na to da tamo već godinama traju najave i političke pripreme za njegovo uvođenje, a s obzirom na to da je ovoga puta inicijativa potekla od Generalštaba Vojske Srbije, koji to svakako ne bi mogao da uradi bez Aleksandra Vučića, verujem da će ovoga puta će se desiti. Nije to jednostavna procedura – ponovno uvođenje obaveznog služenja vojnog roka. Ne znam kako su sa zakonom, ali kod nas, recimo, vojni rok zapravo nikada nije ukinut, nego je, recimo, obustavljen 2008. godine. Učinili su to 2011. godine, ali su vrlo brzo počeli da se bore, jer sa svakom generacijom gubite takozvanu rezervu i sposobnost da na taj način branite zemlju. Izgubili su tri generacije manje od nas, ali su sve vreme govorili da ih treba ponovo uvesti jer imaju 28.000 vojnika. Nije dovoljno. Naš pun broj sa vojnom upravom sada je oko 16 hiljada. Kada se ukloni vojna uprava, to je još hiljadu manje. I onda, kada uklonimo vojnike koji rade neke druge zadatke, druge poslove, voze nešto ili su na drugim zadacima, onda dođemo do nekih 10-12 hiljada pravih vojnika - naveo je Davor Ivanković.
"Nakon rata u Ukrajini, promenili su ploču"
Na pitanje da li je došlo do promene pogleda na obavezni vojni rok usled političkih promena u svetu, Ivanković je istakao da je pre bila drugačija mantra, a da su neke zemlje razmislile bolje o vojsci i njenom položaju nakon rata u Ukrajini.
- To do pre nekoliko godina nije izazivalo podele, jer je opšta mantra bila da sve te vojne napore i vojne troškove, vojsku, treba smanjiti, da nema svrhe, da nema više Varšavskog pakta. Dakle, do dana ruskog napada na Ukrajinu bila je jedna priča. Nakon toga je počela sasvim druga priča i vrlo malo zemalja je uvelo promene pre rata u Ukrajini, ali sada se one uvode ubrzano. Prvo nabavkom novog naoružanja, a potom se odmah razmatra mogućnost vraćanja na obaveznu vojnu službu. Jer mnoge zemlje su se oslobodile te vojne službe, neke su je zadržale, a neke su je vratile, kao baltičke zemlje, poput Švedske. Šveđani su ga vratili, a neke zemlje su ga zadržale, poput Francuske, Austrije. Kako koja zemlja. U mnogim zemljama je vojni rok ukinut i sada to svi smatraju pogrešnom odlukom. Dugo smo o tome razgovarali. Podsetio bih samo na besmrtni autoritet generala Petra Stipetića koji je rekao: "Ja sam vojnik, znam da je 10 do 12 hiljada vojnika premalo. Ali nisam ekonomista, neka ekonomisti nađu novac. vojniče, znam da je premalo" - dodao je.
"Interesovanje se prepolovilo, ali ništa na silu"
Pored novca, kao navedenog problema vojske, Ivanković je prokomentarisao i zainteresovanost mladih ljudi za obavezni vojni rok, ali i šta je potrebno da se sprovede kako bi došlo do promena.
- Posle 2008. godine oslanjali smo se na tzv. dobrovoljno služenje vojnog roka, dobrovoljno služenje vojnog roka koje traje oko dva meseca i služilo je kao svojevrsna selekcija za ljude koji su zainteresovani da postanu vojnici. Oni su u 90 odsto slučajeva postali vojnici pa profesionalni vojnici, a do pre nekoliko godina vladalo je veliko interesovanje. Trebalo je čekati dve-tri godine da dođeš na red za tu dobrovoljnu vojnu obuku. Godišnje se obučavalo 800 do 1000, pa i do 1100, 1200 vojnih obveznika. Na ovaj način obnovljena je hrvatska vojska, koja ima prilično visoku stopu fluktuacije. Hiljadu izađe i hiljadu dođe svake godine. U poslednje dve-tri godine to interesovanje se prepolovilo, drastično je palo. Sada imamo 380 dobrovoljnih regruta, otprilike između 350 i 400. To je premalo. Iz sistema odlazi oko 1000. Prvo, plate moraju da rastu. Dakle, do pre dva meseca, da ste bili profesionalni vojnik – a njihove karijere traju kraće od nas, ostalih zaposlenih, oni traju 20 do 25 godina, najviše 30 – trebalo vam je 20 do 22 godine službe kao običnom vojniku da biste dobiti platu od hiljadu evra. Sada je početak hiljadu evra. Plate su važne, ali su važnije poreske olakšice. Kako zainteresovati mlađe da ih bude više od 350 do 400, da dođu do željenog broja od 2000 do 3000 godišnje? Opet sa sistemom privilegija, to znači prednost pri zapošljavanju u državnoj i javnoj službi. Postoji mnogo načina da se to uradi, samo treba da osmislite sistem i vratite obaveznu vojnu službu, ali na švedski način. Ništa na silu - naveo je.
"Procena troškova je oko 70 miliona evra"
- Krstičević je otišao najdalje i to je trajalo nekoliko meseci, jasno se videlo kako je testirao javnost. Sve je pokušano. Trebalo bi da postoji obavezni vojni rok kao u Švedskoj, ali nije tako. Primaju se samo oni koji izraze želju i dobiju otprilike 6 do 9 hiljada regruta godišnje, a na taj sistem morate da potrošite nešto novca. Prvo morate da obučite 100, 200, 300 profesionalaca, narednika koji će raditi sa njima. Organizovati to nije nuklearna nauka, a nije ni skupa. Poslednja procena bila je oko 70 miliona evra godišnje, ali se politika toga plašila. Premijer Plenković nikada nije imao volje da to razradi i bez njega se ništa ne može. Na tome bi struka ipak morala insistirati, jer će Hrvatska kad-tad ući u to, jednostavno mora - dodao je.
Srbija Danas/Večernji list