ТУТЊАЛО ЈЕ СРБИЈОМ - ПОМЕРИ СЕ, ИДЕ ВОЈСКА СРБИЈЕ! Три моћна оружја која ће показати грађанима своју моћ на Пештеру! (ВИДЕО)
Вежба се изводи ради провере борбене готовости снага Војске Србије
На Пештеру 27. јуна Србија ће имати прилику да види шта значи заиста добро опремљена и сјајно увежбана војска, биће изведена једна од највећих војних вежби у Србији последњих деценија.
Здружена тактичка вежба са бојевим гађањем "Муњевити удар 2021".
ЧУВАР ИЗРАЕЛА: "Јагуар" на граници са Газом, пуца из митраљеза, ако падне у руке непријатеља САМ СЕБЕ РАЗНЕСЕ! (ФОТО/ВИДЕО)
АМЕРИКАНЦИ СЕ СПРЕМАЈУ ЗА ТЕСТИРАЊЕ НОВЕ СМРТОНОСНЕ РАКЕТЕ: Ратно ваздухопловство упозорава - БИЋЕ ЖРТАВА!
ДА ЛИ ЈЕ СВЕТ НА РУБУ НОВОГ НУКЛЕАРНОГ РАТА: Иран и шест светских сила без договора о наоружању!
Вежба се изводи ради провере борбене готовости снага Војске Србије и унапређења оспособљености команди, јединица и установа Војске Србије за одговор на изазове, ризике и претње по безбедност Републике Србије.
Операције ће се изводити на копну, на води и у ваздуху, нападне, одбрамбене, противтерористичке и противпобуњеничке операције, Србија ће моћи да ужива у једном велелепном арсеналу како оружја тако и војних операција.
На вежби се користе тенкови, борбена возила, артиљеријски системи и оруђа, бродови, авиони, хеликоптери, даљински пилотирани ваздухоплови, ПВО системи, беспосадне платофрме и широка палета пешадијског и наоружања специјалних јединица.
Већ сада на војним полигонима широм земље у току су тактичке вежбе које су увод у здружену вежбу на Пештери, у којој ће учествовати припадници Копнене војске, Ратног ваздухопловства и специјалних јединица.
Здружена тактичка вежба "Муњевити удар 2021" која се тренутно припрема на Пештерској висоравни показаће широк спектар нашег наоружања, а срећни грађанин је успео да забележи шта ће се сигурно наћи на Пештерској висоравни!
Шта ће грађани засигурно видети на Пештеру су возила која су данас продефиловала кроз Нови Пазар:
- Модернизовани тенк Т-72Б1МС " Бели орао"
- ПВО систем ПАСАРС
- Самоходне хаубице "Гвоздика"
О овом тенку нашироко се почело причати 2016. године, као руска донација Војсци Србије. Првих 11 примерака српској јавности било је представљено 30. новембра прошле године, а прве испруке почеле су средином новембра слетањем руских транспортних авиона Иљушин ИЛ-76.
Тенк Т-72Б1МС (објект 184-1МС) је заправо модернизована верзија чувеног руског тенка Т-72Б1, који је прво био планиран за увођење у Оружане снаге Руске Федерације. Ова модернизација била је развијена у 61. фабрици за оправку оклопних возила "Стрелни" код Санкт Петербурга. Међутим, руска армија се ипак одлучила за верзију Т-72Б3, док је ова верзија понуђена за извоз и страним купцима. Јавност је овај тенк први пут видела 2012. године на Другом међународном форуму "Технологии в Машиностроении" у Жуковском, а због нетипично беле боје у коју је изложени тенк био офарбан добио је назив "бели орао".
Ватрена моћ тенка базира се на новом глаткоцевном топу 2А46М калибра 125 mm, који има нову стабилизацију и нови аутоматски систем управљања ватром. Осим стандардних пројектила, тенк има могућност дејства по циљу различитим типовима муниције (АПФСДС, ХЕАТ, ХЕФ), укључујући и испаљивање кроз цев топа ласерски навођене противоклопне ракете 9М119 "рефлекс". Тенк Т-72Б1МС има са топом спрегнут митраљез калибра 7,62 mm, док се на куполи на задњем делу налази даљински управљана борбена станица с тешким митраљезом 6П46 2корд", калибра 12,7 милиметара. На левој страни куполе налази се дванаест бацача димних кутија.
Предња плоча тенка израђена је од ламинатног оклопа дебљине 200 mm, док је ливена купола максималне дебљине 280 милиметара. Т-72Б1МС поседује и додатну заштиту од експлозивно реактивног оклопа (ЕРО) "контакт-1".
Од електронике тенк поседује панорамску оптоелектронску справу ПКП-72 "око соколово" с термовизијском камером треће генерације, смештеном на задњем левом делу куполе коју користи командир тенка, а која омогућава откривање циљева на даљинама до 3 км, дању и ноћу. Ова направа има могућност окретања за 360 степени, што командиру омогућава осматрања простора око тенка и проналажења циљева. Нишанџија поседује дневно - ноћну нишанска справу ПН-72У "сосна-У".
Возач тенка поседује дигитални монитор који емитује слику добијену са предње, односно задње камере и омогућава му знатно лакше маневрисање тенком у сложеним временским условима или током борбе. Тенк има комбиновани сателитски систем за навигацију GPS/GLONASS, аутоматски систем за праћење циљева, систем за побољшану ситуациону свест и позиционирање на бојишту, као и систем који врши дијагностику и приказује тренутно стање различитих склопова тенка, али и систем помоћног напајања.
Посаду тенка Т-72Б1 МС чине трочлана посада. Тенк покреће мотор модернизовани дванаестоцилиндрични В-84МС дизел-мотор од укупно 840 КС, који је омогућио максималну брзину од 60 километара на час и аутономијом кретања од око 700 км, односно 900 км с додатним резервоарима за гориво. Трансмисија на тенку је аутоматска. Ходни део тенка чини по шест потпорних точкова с обе стране, по један погонски точак који је смештен у задњем делу и по један затезни точак такозвани "лењивац" који се налази у предњем делу.
ПАСАРС-16 назван "Терминатор" је трупна противваздухоплобна одбрана, који је први пут приказан јавности 2017. године.
Противавионски самоходни артиљеријско-ракетни систем ПАСАРС-16, оруђе базирано на топу "Бофорс" 40 mm, од првог приказивања јавности до данас доживело је неколико фаза модернизације.
Превасходна намена система ПАСАРС је заштита копнених јединица Војске Србије, првенствено оклопно-механизованих и артиљеријско-ракетних јединица током извођења борбених дејстава, као и одбрана важних објеката и инсталација од дејства из ваздушног простора. Овај систем ефикасан је у борби против беспилотних летелица, борбених хеликоптера, крстарећих ракета, нисколетећих авиона, као и за дејства по циљевима на земљи и води.
Процесом модернизације постигнуто је да код сложеног борбеног система ПАСАРС противавионски топ калибра 40 mm Л/70 "Бофорс" уместо вучне варијанте буде постављен на возило, са оклопљеном кабином возача и послужиоца, чиме су значајно унапређени заштита послуге, мобилност и брзина припреме за ватрено дејство. У систем за управљање ватром, интегрисани су савременији централни рачунар, подсистем за глобално позиционирање и сопствену оријентацију, тактички рачунар командира оруђа, радио-телекомуникациони уређај, пријемник података о циљу и електроагрегат за напајање система.
Систем за аутоматску стабилизацију и нивелацију који се састоји од хидрауличних кракова и софтвера који њима управља, доприноси да време потребно за заузимање борбеног положаја буде изузетно кратко, мање од једног минута, а брзина паљбе којом се дејствује по циљевима је пет метака у секунди. Храњење топа врши се из пуњача капацитета 44 метка.
За ПАСАРС-16 карактеристичан је и висок степен балистичке заштите, као и могућност дејства уз помоћ модернизованог осматрачко аквизицијског радара "Жирафа" и самосталног дејства са оптичким индикатором циља или без њега.
ПАСАРС-16 је још један од сложених борбених система који је производ домаће индустрије. За његов развој задужен је Војнотехнички институт, а у пројекту учествују "Прва петолетка Трстеник - Наменска", као интегратор-произвођач, "Застава ТЕРВО" и "ФАП Прибој" као већи кооперанти.
Противавионски систем ПАСАРС М-16 са топом 40mm (прва варијанта) уведен је у наоружање Војске Србије, а у току је развој следећих фаза модернизације са ново интегрисаним подсистемима и ракетама земља-ваздух (3 типа).
Њен развој је започео још давне 1967. године, а серијска производња је кренула 1971. године.
Основна намена Самоходне хаубице 2С1 "гвоздика" је уништавање и неутралисање живе силе ван заклона и у заклону пољског типа, непријатељских ватрених средстава, артиљеријских и мото-техничких система наоружања и војне опреме непријатеља. Намењена је и за рушење отпорних тачака, жичаних и других препрека, као и прављење прилаза у минским пољима. На оклопну платформу гусеничара интегрисана је хаубица 2А31 (Д-32), калибра 122mm, са борбеним комплетом од 35 тренутно-фугасних и пет метака са кумулативним зрном. Максимални домет пројектила је око 15,500 метара. Одликује је темпо ватре од 5 граната у минути.
Њена укупна тежина изности 15,7 тона , а покреће је дизел мотор ЯМЗ-238Н максималне снаге 300Кс. Цео корпус је заштићен оклопом дебљине 15-20mm. Пун резервоар омогућава досег и до 500км, при чему хаубица може да развије брзину и до 60 км/ч. Посада се састоји из четири члана.
На бази основне верзије, руски војно-индустријски комплекс је направио пакете модернизације за ову хаубицу, која у великој мери повећава њене техничко-тактичке способности у модерним условима битке. Процене су да Војска Србије у свом саставу има 65 самоходних оруђа овог типа, који би требали сви да се модернизују на нови стандард.
Ми нестрипљиво чекамо здружену војну вежбу, а ви?
Више вести о домаћем и страном наоружању можете прочитати ОВДЕ.