Они извршавају најсложеније задатке и не боје се "мутних вода": Ко су храбри припадници Ронилачке јединице Србије? (ВИДЕО/ФОТО)

Њих зову када треба претражити реку или неког извући из воде. Често обављају и веома тешке задатке, јер зарањају у неистражени терен мутних река.

Посао је високог ризика који захтева физичку и психичку спремност, тимску уиграност и рад на терену.

Намењена је за извршавање најсложенијих безбедносних задатака на територији целе земље, на свим унутрашњим водама.

Они су Ронилачка јединица Жандармерије Републике Србије.

- Ронилачка јединица Жандармерије постоји од 2003. године када је полицијско одељење ронилаца из садашњег секретаријата унутрашњих послова Београд и ронилачке групе из јединице за специјалне операције спојено у тадашњи ронилачки центар Жандармерије у оквиру Жандармерије - овом реченицом за портал СрбијаДанас почиње разговор командир Ронилачке јединице Жандармерије Игор Грцић.

Ронилачка јединица Жандармерије под овим називом постоји од 2015. године. 

- Део Ронилачке јединице се постаје кроз селекцију. Најпре кроз селекциону и основну обуку постаје се припадник Жандармерије, а онда за потребе пријема у саму Ронилачку јединицу, на радном месту жандарм ронилац, ми спроводимо селекцију од кандидата из Жандармерије који се пријаве за попуњавање тог радног места - прича Игор Грцић и додаје: 

- Након улазних сортирања, лекарских прегледа и свега онога што спада у фазу пријема, припадници који прођу ту прву фазу, долазе у јединицу и са њима се спроводи основна ронилачка обука која траје шест месеци. У оквиру тих шест месеци ми њих спроведемо кроз комплетан спектар обуке која им је довољна за извршавање задатака радног места и онога што се од њих очекује на радном месту. Полицијски службеници који задовоље те услове примају се у јединицу и распоређују. Током њихових каријера похађају специјалистичке ронилачке обуке где се обучавају и усавршавају - рекао је Игор Грцић. 

Ронилачка јединица Жандармерије као специјализована јединица овог типа је саставни део Жандармерије и представља унутрашњу организациону јединицу поред остала четири одреда која Жандармерије има. 

- Ронилачка јединица Жандармерије је надлежна на свим водама, језерима, рекама, барама, бунарима, каналима, све што има везе са водом а изискује посебна знања и вештине које одударају од редовног полицијског посла - рекао је Игор Грцић.

 - Пошто ронилачки задатак улази у категорију ризичних послова где припадници Ронилачке јединице за разлику од цивила који се баве спортско рекреативним роњењем, бирају локацију у којој ће да роне, ми не бирамо ни време, ни место, ни тренутак, него сам посао који се деси условљава где ћемо да обављамо задатак - рекао је Игор Грцић за портал СрбијаДанас.

Командир Ронилачке јединице је додао да се приликом сваког одласка на задатак врши припрема где је безбедност ронилаца, који у свакој ситуацији ризикују свој живот, на првом месту.

 - Ми долазимо на посао рано ујутру, имамо састанак, где нам надређени поделе задатке које морамо да извршимо у току дана. Обавезан је тренинг јутарњи, који претходи каснијем доручку. Сваког дана имамо неку врсту обука, дал то био базен или роњење све зависи од плана обуке. Након завршених почетних обавеза дежурамо до краја радног времена и чекамо позив ако буде било потребе да реагујемо - рекао је за портал СрбијаДанас вођа Ронилачке групе Милан Којић који је припадник Ронилачке јединице 15 година.

Припадницима Ронилачке јединице Жандармерије најбитнија је физичка кондиција.

- Тренинзи на сувом и роњење су незаобилазни кад је у питању физичка спремљеност јединице, такође рад у базену је подједнако битан, како би се одржала квалитетна физичка кондиција - рекао је Милан Којић.

 - Нажалост главни задатак наше јединице није спашавање, већ проналазак утопљеника, одбачених предмета кривичног дела, у суштини безбедност на води - рекао је Милан Којић и додао:

- Пошто Србија нема море и углавном се наши задаци раде на рекама и језерима где је видљивост јако слаба, то представља проблем, јер због тога је јако тешко наћи одбачени предмет кривичног дела. Претрага јако дуго траје и јако споро, али знамо ако је предмет одбачен у том делу водене површине само је питање времена када ћемо га пронаћи и у 90 одсто случајева га пронађемо - рекао је Милан Којић.

Безбедност на првом месту

Припадници Ронилачке јединице у 95 одсто случајева се спуштају у воду.

- Као вођа ронилачке групе пре сваког задатка оно што је мени најбитније и мојим припадницима је наша безбедност. Нажалост кад се деси то што се деси, обично смо позвани када су неки несрећни случајеви, да бих избегли још веће трагедије, најбитнија је наша сигурност - рекао је Милан Којић и додао:

- Дешавају се ситуације где човек не може да пронађе предмет кривичног дела, једноставно такви су услови и углавном у тим ситуацијама вршимо површинску претрагу тог дела водене средине, али најбитнија је наша сигурност - рекао је вођа Ронилачке групе.

Неодговорно понашање као разлог честог утопљавања.

- Поред проналаска тела несталих лица где је разлог утопљење, постоје проналасци тела где је разлог кривично дело, убиство или нестанак из неког другог разлога. Најчешћи разлог утопљења која је актуелна током летње сезоне је превасходно неодговорно понашање, непознавање пливачких способности, коришћење алкохола и коришћење места за пливање која нису уређена и без надзора спасилачке службе - додао је Игор Грцић. 

Најтежи моменат за све припаднике јединице у несрећним ситуацијама је "сусрет" са младим људима и децом. 

- Пошто смо ми сви углавном родитељи и имамо сопствену децу, када се деси несрећна ситуација, често се поистовећујемо са тим људима који су изгубили неког свог ближњег. То јако стресно делује на нас, ми то лечимо на нама својствен начин, који некад обухвата и одлазак код психолога. Све то може доста да утиче на наш друштвени живот - рекао је Милан Којић.

Постоје два вида комуникације која се користе у току ронилачке "акције":

• Животним ужетом

- Први вид комуникације је "животним ужетом". Човек који се налази у воду прикачен је ужетом и њега држи неко од припадника јединице. Уз то комуникацију успостављамо уз помоћ знакова које смо пре тога усталили и преко којих издајемо команду човеку који се налази у води - рекао је Милан Којић.

• Подводна комуникација

- Други вид комуникације је много лакши за нас, али постоје места и ситуације где не може да се користи. Подводна комуникација је лакша и за мене и за човека који се налази под водом - рекао је Милан Којић.

 Данас су припадници Ронилачке јединице Жандармерије Републике Србије посебно обучени и опремљени за све врсте "водених акција".