Oni izvršavaju najsloženije zadatke i ne boje se "mutnih voda": Ko su hrabri pripadnici Ronilačke jedinice Srbije? (VIDEO/FOTO)

Njih zovu kada treba pretražiti reku ili nekog izvući iz vode. Često obavljaju i veoma teške zadatke, jer zaranjaju u neistraženi teren mutnih reka.

Posao je visokog rizika koji zahteva fizičku i psihičku spremnost, timsku uigranost i rad na terenu.

Namenjena je za izvršavanje najsloženijih bezbednosnih zadataka na teritoriji cele zemlje, na svim unutrašnjim vodama.

Oni su Ronilačka jedinica Žandarmerije Republike Srbije.

- Ronilačka jedinica Žandarmerije postoji od 2003. godine kada je policijsko odeljenje ronilaca iz sadašnjeg sekretarijata unutrašnjih poslova Beograd i ronilačke grupe iz jedinice za specijalne operacije spojeno u tadašnji ronilački centar Žandarmerije u okviru Žandarmerije - ovom rečenicom za portal SrbijaDanas počinje razgovor komandir Ronilačke jedinice Žandarmerije Igor Grcić.

Ronilačka jedinica Žandarmerije pod ovim nazivom postoji od 2015. godine. 

- Deo Ronilačke jedinice se postaje kroz selekciju. Najpre kroz selekcionu i osnovnu obuku postaje se pripadnik Žandarmerije, a onda za potrebe prijema u samu Ronilačku jedinicu, na radnom mestu žandarm ronilac, mi sprovodimo selekciju od kandidata iz Žandarmerije koji se prijave za popunjavanje tog radnog mesta - priča Igor Grcić i dodaje: 

- Nakon ulaznih sortiranja, lekarskih pregleda i svega onoga što spada u fazu prijema, pripadnici koji prođu tu prvu fazu, dolaze u jedinicu i sa njima se sprovodi osnovna ronilačka obuka koja traje šest meseci. U okviru tih šest meseci mi njih sprovedemo kroz kompletan spektar obuke koja im je dovoljna za izvršavanje zadataka radnog mesta i onoga što se od njih očekuje na radnom mestu. Policijski službenici koji zadovolje te uslove primaju se u jedinicu i raspoređuju. Tokom njihovih karijera pohađaju specijalističke ronilačke obuke gde se obučavaju i usavršavaju - rekao je Igor Grcić. 

Ronilačka jedinica Žandarmerije kao specijalizovana jedinica ovog tipa je sastavni deo Žandarmerije i predstavlja unutrašnju organizacionu jedinicu pored ostala četiri odreda koja Žandarmerije ima. 

- Ronilačka jedinica Žandarmerije je nadležna na svim vodama, jezerima, rekama, barama, bunarima, kanalima, sve što ima veze sa vodom a iziskuje posebna znanja i veštine koje odudaraju od redovnog policijskog posla - rekao je Igor Grcić.

 - Pošto ronilački zadatak ulazi u kategoriju rizičnih poslova gde pripadnici Ronilačke jedinice za razliku od civila koji se bave sportsko rekreativnim ronjenjem, biraju lokaciju u kojoj će da rone, mi ne biramo ni vreme, ni mesto, ni trenutak, nego sam posao koji se desi uslovljava gde ćemo da obavljamo zadatak - rekao je Igor Grcić za portal SrbijaDanas.

Komandir Ronilačke jedinice je dodao da se prilikom svakog odlaska na zadatak vrši priprema gde je bezbednost ronilaca, koji u svakoj situaciji rizikuju svoj život, na prvom mestu.

 - Mi dolazimo na posao rano ujutru, imamo sastanak, gde nam nadređeni podele zadatke koje moramo da izvršimo u toku dana. Obavezan je trening jutarnji, koji prethodi kasnijem doručku. Svakog dana imamo neku vrstu obuka, dal to bio bazen ili ronjenje sve zavisi od plana obuke. Nakon završenih početnih obaveza dežuramo do kraja radnog vremena i čekamo poziv ako bude bilo potrebe da reagujemo - rekao je za portal SrbijaDanas vođa Ronilačke grupe Milan Kojić koji je pripadnik Ronilačke jedinice 15 godina.

Pripadnicima Ronilačke jedinice Žandarmerije najbitnija je fizička kondicija.

- Treninzi na suvom i ronjenje su nezaobilazni kad je u pitanju fizička spremljenost jedinice, takođe rad u bazenu je podjednako bitan, kako bi se održala kvalitetna fizička kondicija - rekao je Milan Kojić.

 - Nažalost glavni zadatak naše jedinice nije spašavanje, već pronalazak utopljenika, odbačenih predmeta krivičnog dela, u suštini bezbednost na vodi - rekao je Milan Kojić i dodao:

- Pošto Srbija nema more i uglavnom se naši zadaci rade na rekama i jezerima gde je vidljivost jako slaba, to predstavlja problem, jer zbog toga je jako teško naći odbačeni predmet krivičnog dela. Pretraga jako dugo traje i jako sporo, ali znamo ako je predmet odbačen u tom delu vodene površine samo je pitanje vremena kada ćemo ga pronaći i u 90 odsto slučajeva ga pronađemo - rekao je Milan Kojić.

Bezbednost na prvom mestu

Pripadnici Ronilačke jedinice u 95 odsto slučajeva se spuštaju u vodu.

- Kao vođa ronilačke grupe pre svakog zadatka ono što je meni najbitnije i mojim pripadnicima je naša bezbednost. Nažalost kad se desi to što se desi, obično smo pozvani kada su neki nesrećni slučajevi, da bih izbegli još veće tragedije, najbitnija je naša sigurnost - rekao je Milan Kojić i dodao:

- Dešavaju se situacije gde čovek ne može da pronađe predmet krivičnog dela, jednostavno takvi su uslovi i uglavnom u tim situacijama vršimo površinsku pretragu tog dela vodene sredine, ali najbitnija je naša sigurnost - rekao je vođa Ronilačke grupe.

Neodgovorno ponašanje kao razlog čestog utopljavanja.

- Pored pronalaska tela nestalih lica gde je razlog utopljenje, postoje pronalasci tela gde je razlog krivično delo, ubistvo ili nestanak iz nekog drugog razloga. Najčešći razlog utopljenja koja je aktuelna tokom letnje sezone je prevashodno neodgovorno ponašanje, nepoznavanje plivačkih sposobnosti, korišćenje alkohola i korišćenje mesta za plivanje koja nisu uređena i bez nadzora spasilačke službe - dodao je Igor Grcić. 

Najteži momenat za sve pripadnike jedinice u nesrećnim situacijama je "susret" sa mladim ljudima i decom. 

- Pošto smo mi svi uglavnom roditelji i imamo sopstvenu decu, kada se desi nesrećna situacija, često se poistovećujemo sa tim ljudima koji su izgubili nekog svog bližnjeg. To jako stresno deluje na nas, mi to lečimo na nama svojstven način, koji nekad obuhvata i odlazak kod psihologa. Sve to može dosta da utiče na naš društveni život - rekao je Milan Kojić.

Postoje dva vida komunikacije koja se koriste u toku ronilačke "akcije":

• Životnim užetom

- Prvi vid komunikacije je "životnim užetom". Čovek koji se nalazi u vodu prikačen je užetom i njega drži neko od pripadnika jedinice. Uz to komunikaciju uspostavljamo uz pomoć znakova koje smo pre toga ustalili i preko kojih izdajemo komandu čoveku koji se nalazi u vodi - rekao je Milan Kojić.

• Podvodna komunikacija

- Drugi vid komunikacije je mnogo lakši za nas, ali postoje mesta i situacije gde ne može da se koristi. Podvodna komunikacija je lakša i za mene i za čoveka koji se nalazi pod vodom - rekao je Milan Kojić.

 Danas su pripadnici Ronilačke jedinice Žandarmerije Republike Srbije posebno obučeni i opremljeni za sve vrste "vodenih akcija".