За осам година Југоимпорт-СДПР инвестирао 98 милиона евра и запослио нових 750 радника
- Прошлу годину смо завршили са 2,5 милијарди динара добити, што је трећи резултат по значају од 2012. године. Добра година је за нама - каже у интервјуу директор јавног предузећа "Југоимпорт - СДПР" Југослав Петковић.
- Од 2000. до 2011. оснивачу смо уплатили 1,3 милијарде динара добити, а од 2012. до 2018. године 5,5 милијарди. То значи да је "Југоимпорт" за седам година држави платио пет пута више него за 12 година и то је одговор на питање како послујемо - прецизирао је Петковић.
Посматрајући инвестиције, "Југоимпорт" је од 2000. до 2012. године у производне капацитете својих зависних предузећа уложио 5,8 милиона евра, док су у последњих осам година укупне инвестиције достигле 98 милиона. Највише је инвестирано у фабрику стрељачке муниције у Узићима, затим у Ковачки центар, Борбене сложене системе, Капислану, Прецизан лив у Ади...
ПОНОС СРБИЈЕ! Ово је најсавременије оружје које је Yugoimport СДПР представио у Абу Дабију (ФОТО/ВИДЕО)
СРПСКО СВЕВИДЕЋЕ ОКО! У Нишу приказан и "Пегаз" - напредна српска беспилотна летелица (ФОТО)
ЏИН СРПСКОГ НАОРУЖАЊА: Оклопно возило "Лазар 3"! (ФОТО)
Истовремено сте дуплирали број радника. Зашто?
- На крају 2011. године запошљавали смо 660 људи, а на крају 2019. године 1.414 радника. Запосленост смо повећали само у производњи, никако у администрацији. У самом "Југоимпорту" у централи прошле године имали смо 368 људи, а 2013. године 385. Неколико примера најбоље говори о чему се ради. Ковачки центар у Ваљеву је 2013. године имао 88 људи, а прошле године 289. Пре шест година смо доносили одлуку да ли да то предузеће које је правило огромне губитке угасимо или поново покренемо. Наша одлука је била докапитализација. Купили смо нову опрему, запослили људе и они сада праве профит. Такође, Борбени сложени системи у Великој Плани данас запошљавају око 300 људи, а 2013. године та фирма није постојала. У међувремену смо изградили 90 одсто нових погона и хала и Србија ту први пут производи цеви великог калибра, што никада у својој историји није радила. Лансирали смо ту и нове производне програме попут "Лазара 3", "Милоша", "Александра", самоходне хаубице која је у завршном степену испитивања, али и читаву фамилију ракета....Имали смо ту велику подршку државе и све ове резултате не бисмо могли да остваримо без разумевања и подршке председника Вучића.
Да ли то сада значи да муниција иде у други план и да се окрећете софистициранијим производима?
- Тако је. Муниција је база, али са њом ви не можете правити велику предност. Није то софистицирани производ, а највећи трговци на свету се управо највише баве њима и ту је највећа разлика у цени. Сада радимо на ракетном систему - "Алас", који ове године улази у процес испитивања. То је ракета која је можда јединствена на светском тржишту и која иде и на даљину до 50 километара. Ту је и ракетни систем "Шумадија", домета 289 километара, а ове године ћемо извршити тестирање на пун домет.
Где их тестирате?
- Нема много полигона на свету који имају такав домет. Неки су на Блиском истоку, а преговарамо и са САД.
За кога радите, ко су вам највећи купци?
- Нашег оружја најмање иде у ратна подручја. До 2012. године "Југоимпорт" је трговао са осам земаља у свету, а данас са 40. Наши најбољи клијенти су на Далеком истоку и у Африци. Радимо и са Саудијском Арабијом, УАЕ, САД су нам такође велики купац. Радимо и за Бангладеш, Индонезију, Малезију, Азербејџан, Алжир...Најближа земља у коју извозимо је Кипар и њима смо продали "Норе" и "Милош". У моменту када су беснели ратови на Блиском истоку и када се појавила терористичка организација ИСИЛ, ми смо се фокусирали на Африку. Тада је цео свет гледао да испоручи што више оружја тамо где су ратови. Када су ратови стали, ми смо задржали тржишта у Африци, а идеја је да радимо са свим, а идеја је да радимо са свим земљама Африке. Стратегија је задржави и унапредити рад са старим тржиштима, али и ширити број партнера.
Колико је тачна прича да је оружје из Србије завршавало у рукама терористичких организација?
- Србија је по транспарентности издавања дозвола на петом месту на свету. То је званичан податак и испод нас су и Русија и Кина и Америка. Да бисте извезли један комад било чега, морате да имате релевантан сертификат "Енд јузер", односно потврду крајњег корисника. Када га добијете и потпишете, уговор иде на проверу и прелази пут од министарства за спољну трговину, спољне послове, одбране, и све до безбедносних агенција БИА и ВБА. Сваки закључен уговор има клаузулу о забрани реекспорта наше робе без наше изричите сагласности и никад нам нико није тражио сагласност за реекспорт. Тако је просто невероватно да из Србије може да изађе метак и да заврши у терористичкој организацији.
Што значи да није истинита прича о чартер летовима који су оружје из Србије пребацивали у Сирију и Јемен?
- То је научна фантастика. То је немогуће. Тачно се зна где сваки метак заврши.
План државног врха је да вредност годишњег извоза српског наоружања и опреме достигне милијарду америчких долара до половине следеће деценије. Колики део колача ви можете узети?
- Бар половину. Од 2012. године смо променили пословну политику. Тада смо били једна од 250 трговачких кућа наоружањем. Да смо остали трговац, вероватно до данас не бисмо опстали. Наша пословна политика је да будемо највећи итрговац и произвођач наоружања и опреме. Практично, ако упоредимо број производа и вредност који произведемо у односу на остатак наменске индустрије, ми смо већи. С друге стране, цела ова кампања која се водила против наменске индустије је нанела много штете.
У ком смислу?
- Када у јавност излазе поверљиви подаци, питање је да ли неко са вама жели да ради. Таква ситуација може довести и доводила је до отказивања уговора. Реч је о штети по државу, индустрију, по репутацију клијената и на крају о замени теза. Говори се о повлашћеним условима куповине. Истина је да за овакву врсту робе не постоји фиксна цена јер је у питању роба која се не налази на рафу у супермаркету. Када рецимо, говорите о минобацачким минама, цена зависи од много параметара, од тога да ли их имате на стању до чињенице колико кошта челик који је берзанска роба, те питања марже која није иста код свих, врсте паковања, транспорта...
У једном моменту "Југоимпорт" је остао без новца. Званичан документ из АПР показује да вам је држава у јуну 2017. године одобрила краткорочну позајмицу од 10 милиона евра?
- Реч је о новцу који је Србија требало да врати Ирану и наслеђеном дугу из 1989. године. То је све што могу да кажем јер је прича под ознаком "поверљиво". Оно што је важно јесте да СДПР никада због свог или због пословања својих зависних предузећа није тражио нити добио буџетску помоћ. Имамо оперативни капитал. Финансирамо се из текућег пословања и нешто из кредита. Кажем, нешто, јер смо због природе посла лимитирани бројем банака које могу да нас прате јер са наменском индустријом не раде банке са страним капиталом. Друго, ми смо јавно предузеће и на нас се примењује закон који се односи на плаћање, а то значи да немамо дугова и да свака фактура мора да буде плаћена у року од 60 дана. У супротном, радници остају без плата, а то се још није догодило.
Србија међу 10 земаља света: Моћ ракетног система "Шумадија"
НОВО ВОЗИЛО ВОЈСКЕ СРБИЈЕ! Моћни оклопњак добио ВРХУНСКИ ОКЛОП и ТЕРМОВИЗИЈСКЕ КАМЕРЕ, НЕМА нам равних на БАЛКАНУ
Србија нуди свету "александра", "муњу", "стршљена": Технолошки продор моћног оружја (ФОТО/ВИДЕО)
