"Дете није желело да каже како се зове" Познато у каквом су стању малишани који су пронађени у кући хорора у Брчком: Један податак је посебно забрињавајућ
Најмлађе има 6 месеци, а најстарије 12 година. Шта се дешавало унутар зидова куће, откуд 31 дете у рукама трговаца људима, питања су на која још нема одговора.
Појавиле су се и особе које тврде да су родитељи или сродници и да су тамо оставили децу на чување. После саслушања, пуштени су на слободу.
- Када се човек разболео нисам их могла чувати, оставила сам их на 15 дана и они су узели моју децу. Триста евра сам дала за петнаестак дана - каже Хаснија Хасановић.
- Тужилаштво нема поуздане податке и доказе да су деца која су смештена заиста њихова деца. То ћемо у даљем току поступка утврђивати", каже Радмило Ивановић, в.д. главног тужиоца Дистрикта Брчко, преноси РТС.
Деца су сада безбедна, али проблем њиховог трајног збрињавања тек предстоји.
- У БиХ још није пронађено системско решење за решавање питања финансирања склоништа којима руководе владине организације, тако да наше највеће склониште у региону капацитета 80 места, где су се сва ова деца пронађена у Брчком могла сместити, је морало бити затворено“, каже Амела Ефендић из Међународног форума солидарности EMMAUS.
Међу заточеним малишанима нема деце из Србије, потврђено је у амбасади у Сарајеву. Овакви случајеви у Србији нису забележени, што не значи да жртава трговине људима нема. Само током прошле године из ланца трговине људима извучена је 71 особа - половина су била деца.
- Оно што је било пример добре праксе је да смо неке од тих акција заједно планирали са полицијом, тужилаштвом, са другим установама социјалне заштите и да смо припремили унапред капацитете за њихов смештај. А то свакако јесте проблем и код нас. Ми имамо прихватилиште за жртве трговине људима, које прима особе од 16 година и више”, рекао је Мирослав Јовановић, руководилац Службе за координацију заштите жртава трговине људима.
Шта се дешавало у кући у Брчком, како су деца завршила у рукама трговаца људима и шта су намерили с њима, не зна се, али стручњаци кажу да су деца трауматизована.
- Самим тим што схватате да је дете застрашено довољно да неће да каже како се зове, говори о томе да га је неко инструирао. Нажалост, облици експлоатације којима та деца могу да буду изложена буквално немају границе”, каже Јасмина Крунић из невладине организације Астра.
Невладине организације у БиХ указују на недопустиве пропусте. Оно што никако није смело да се дозволи је снимање деце и објављивање снимака у медијима.
Извор: РТС
