"Dete nije želelo da kaže kako se zove" Poznato u kakvom su stanju mališani koji su pronađeni u kući horora u Brčkom: Jedan podatak je posebno zabrinjavajuć
Najmlađe ima 6 meseci, a najstarije 12 godina. Šta se dešavalo unutar zidova kuće, otkud 31 dete u rukama trgovaca ljudima, pitanja su na koja još nema odgovora.
Pojavile su se i osobe koje tvrde da su roditelji ili srodnici i da su tamo ostavili decu na čuvanje. Posle saslušanja, pušteni su na slobodu.
- Kada se čovek razboleo nisam ih mogla čuvati, ostavila sam ih na 15 dana i oni su uzeli moju decu. Trista evra sam dala za petnaestak dana - kaže Hasnija Hasanović.
- Tužilaštvo nema pouzdane podatke i dokaze da su deca koja su smeštena zaista njihova deca. To ćemo u daljem toku postupka utvrđivati", kaže Radmilo Ivanović, v.d. glavnog tužioca Distrikta Brčko, prenosi RTS.
Deca su sada bezbedna, ali problem njihovog trajnog zbrinjavanja tek predstoji.
- U BiH još nije pronađeno sistemsko rešenje za rešavanje pitanja finansiranja skloništa kojima rukovode vladine organizacije, tako da naše najveće sklonište u regionu kapaciteta 80 mesta, gde su se sva ova deca pronađena u Brčkom mogla smestiti, je moralo biti zatvoreno“, kaže Amela Efendić iz Međunarodnog foruma solidarnosti EMMAUS.
Među zatočenim mališanima nema dece iz Srbije, potvrđeno je u ambasadi u Sarajevu. Ovakvi slučajevi u Srbiji nisu zabeleženi, što ne znači da žrtava trgovine ljudima nema. Samo tokom prošle godine iz lanca trgovine ljudima izvučena je 71 osoba - polovina su bila deca.
- Ono što je bilo primer dobre prakse je da smo neke od tih akcija zajedno planirali sa policijom, tužilaštvom, sa drugim ustanovama socijalne zaštite i da smo pripremili unapred kapacitete za njihov smeštaj. A to svakako jeste problem i kod nas. Mi imamo prihvatilište za žrtve trgovine ljudima, koje prima osobe od 16 godina i više”, rekao je Miroslav Jovanović, rukovodilac Službe za koordinaciju zaštite žrtava trgovine ljudima.
Šta se dešavalo u kući u Brčkom, kako su deca završila u rukama trgovaca ljudima i šta su namerili s njima, ne zna se, ali stručnjaci kažu da su deca traumatizovana.
- Samim tim što shvatate da je dete zastrašeno dovoljno da neće da kaže kako se zove, govori o tome da ga je neko instruirao. Nažalost, oblici eksploatacije kojima ta deca mogu da budu izložena bukvalno nemaju granice”, kaže Jasmina Krunić iz nevladine organizacije Astra.
Nevladine organizacije u BiH ukazuju na nedopustive propuste. Ono što nikako nije smelo da se dozvoli je snimanje dece i objavljivanje snimaka u medijima.
Izvor: RTS
