Jedini napad ajkule u Crnoj Gori: Zašto se o smrti studenta iz Čačka (22) decenijama ćutalo?

I danas se u Budvi tiho šapuće o strašnom događaju iz prošlog veka. U maloj uvali desno od poznate plaže Mogren, tik uz veliku, ravnu stenu omiljenu za sunčanje, krije se jeziva priča o prerano ugašenom životu. 

Jedini poznati napad ajkule na čoveka u crnogorskom primorju dogodio se 13. jula 1955. godine. Tog dana, trojica studenata koji su letovali u koloniji na Jazu, odveslali su drvenim čamcem ka Budvi. Privučeni tirkiznom i bistrom vodom ispod stene, odlučili su da se okupaju. 

Prvi je u vodu skočio dvadesetjednogodišnji student elektrotehnike iz Čačka – Stevan Stevica Tomašević. Ubrzo nakon toga, ajkula ga je napala. 

Napad je bio stravičan – mladić je gotovo prepolovljen. 

Prema tvrdnjama lokalnih ribara i mornaričke straže, reč je bila o velikoj beloj ajkuli dugoj gotovo sedam metara. 

Neki su tvrdili da je doplivala u Jadran prateći američki brod, a ka obali ju je navodno privukla lešina magarca koju je neko bacio u more nedaleko od uvale. 

Tihi oproštaj i zagonetni detalji 

Nekoliko dana nakon tragedije, porodica i prijatelji Stevice došli su čamcem na mesto nesreće. 

Bacivši cveće i vence u more, oprostili su se od njega. Među brojnim jezivim detaljima, jedan je posebno ostao u sećanju – mladić je navodno pre skoka u vodu nosio majicu Kajakaškog kluba Čačak, na kojoj je bio izvezen broj 137 – simbolično identičan datumu smrti: 13. 7. 1955. 

Mesec dana kasnije, na vrhu stene iznad uvale, porodica je postavila spomen-ploču sa sledećim natpisom: 

"U uvali iza ove stene, kupajući se sa drugovima, 13. VII 1955. izgubi život Stevan-Stevica Tomašević, student elektrotehnike iz Čačka, u svojoj 22. godini, a kao žrtva morske nemani. Neutešna porodica i drugovi." 

Ploča i danas stoji na tom mestu, ali je natpis gotovo nečitljiv – delimično zbog patine, a delimično zbog nepristupačnosti stene. 

Tišina medija i stvaranje legende 

O ovom događaju tada nije izvestio nijedan dnevni list. Prvi tekst koji je pomenuo tragediju objavljen je 14. avgusta 1955. u dvomesečniku "Pobjeda" iz Podgorice, i to u kontekstu postavljanja spomen-ploče. 

Tek u trećoj rečenici pominje se uzrok smrti: "Nesrećni mladić koji je u Budvi ljetovao u koloniji studenata, nastradao je prilikom kupanja od morskog psa." 

U članku se navodi da je ceremoniji prisustvovao veliki broj ljudi, a govor je održan u čast stradalog studenta. 

Odsustvo šire medijske pažnje verovatno je posledica toga što tema napada ajkule, posebno na atraktivnoj turističkoj lokaciji, nije bila "društveno podobna". 

Zbog toga je tokom godina događaj prepušten usmenom predanju, a mnogi izveštaji o prisustvu ajkula u Crnoj Gori jedva da su pominjali ovu tragediju – često uz netačne podatke. 

Vremenom, stvorena je urbana legenda po kojoj je Stevica skočio sa stene pravo u čeljusti ajkule, koja ga je zatim progutala. 

Velika bela ajkula u Jadranu – mit ili realnost? 

U gotovo svim verzijama priče, odgovorna je bila velika bela ajkula (Carcharodon carcharias) – najopasnija vrsta za ljude. 

Ipak, ona izuzetno retko zalazi u Jadransko more i još ređe priđe obali. U Crnoj Gori je zvanično ulovljena samo jednom – pre 16 godina, kada je budvanski ribar Ilija Rafailović na pučini ulovio njeno mladunče. 

Velika bela ajkula najčešće prati tune – ribu koja se poslednjih godina sve češće viđa u Jadranu, što bi moglo objasniti povremena viđenja ove vrste i danas.