Мистериозни нестанак дечака на обали Босне који и данас буди језу: Породица верује да је жив, а једна ствар и још увек буди наду

Ален Бјелошевић, четворогодишњи дечак из Зенице, нестао је 6. априла 1986. године док се играо на обали реке Босне. Иако је река била плитка, а десетак рибара присутно, нико није приметио тренутак нестанка.

Кроз архивске податке, визуелне реконструкције и сведочења породице, покушава се схватити шта се могло догодити тог дана. Видео садржи аутентичне визуелне приказе насеља Билмишће, реке Босне, као и фото-робот могућег изгледа Алена данас, пише портал Радио Сарајево.

Био је то недељни, сунчан пролећни дан у насељу Билмишће. 

Четворогодишњи Ален Бјелошевић играо се на обали Босне са старијим братом Аднаном и још неколико вршњака. Парадокс ове приче је што река тада није била пуста. На њој је било десетак рибара, међу којима и Аленов отац Тахир са својим братом Шерифом. Сви су били ту, у кругу од тридесет метара од куће.

Око 12.30, Аднан се на тренутак одвојио од Алена и кренуо у кућу да од мајке Лејле узме кришку хлеба за обојицу. Задржао се кратко, можда свега тридесетак секунди. Када је изашао на улицу, Алена више није било.

Потрага је почела одмах. Отац, рођак и брат кренули су низводно према мосту који је тада био у реконструкцији. Тамо су затекли несвакидашњи призор: један од тридесетак радника држао је у рукама Аленову нову лопту. Радник им је рекао да је лопту извадио из воде само неколико тренутака раније.

Могућност да се дечак утопио породица и стручњаци су одмах одбацили. Река је тог дана била толико плитка да би је Ален могао прегазити, а немогуће је да ниједан од присутних рибара не би приметио дете у води. Рониоци су данима претраживали сваки центиметар корита, али нису пронашли апсолутно ништа.

Ален је био изузетно комуникативан и радознао дечак. Знао је своје име, имена родитеља и где станује. Породица верује да је неко искористио тих тридесет секунди Аднановог одсуства, пришао Алену и једноставно га одвео. Постоји нада да Ален и данас живи негде у иностранству, можда под другим именом, несвестан свог порекла.

Али постоји један непобитан знак који може открити истину: Ален има специфичну ресицу десног уха која није потпуно срасла и разликује се од левог за око један центиметар. Његова сестра Ламија, која се родила тек након његовог нестанка, одрасла је уз празно место за столом и приче о брату којег никада није упознала. Она данас води ову потрагу, поручујући брату:

"Ти си нестао, ја сам се родила. Моја жеља да те упознам никада неће проћи."

Године 2018. стручњаци су израдили фото-робот како би Ален могао изгледати као одрасла особа. Објављивање је пробудило наду уз поруку: "Ја овог лика знам." Свака нова информација враћа стари бол, али и снагу да се не одустане.

Случај Алена Бјелошевића није само стари полицијски досије. То је подсетник на крхкост сигурности и снагу породице која одбија да прихвати тишину. Ако сте осамдесетих година боравили у Зеници, или ако препознајете особу са фото-робота - проговорите. Можда Ален управо сада гледа овај видео. Можда сте то баш ви. Поделите ову причу. Јер нада у Билимишћу никада није умрла.