Misteriozni nestanak dečaka na obali Bosne koji i danas budi jezu: Porodica veruje da je živ, a jedna stvar i još uvek budi nadu

Alen Bjelošević, četvorogodišnji dečak iz Zenice, nestao je 6. aprila 1986. godine dok se igrao na obali reke Bosne. Iako je reka bila plitka, a desetak ribara prisutno, niko nije primetio trenutak nestanka.

Kroz arhivske podatke, vizuelne rekonstrukcije i svedočenja porodice, pokušava se shvatiti šta se moglo dogoditi tog dana. Video sadrži autentične vizuelne prikaze naselja Bilmišće, reke Bosne, kao i foto-robot mogućeg izgleda Alena danas, piše portal Radio Sarajevo.

Bio je to nedeljni, sunčan prolećni dan u naselju Bilmišće. 

Četvorogodišnji Alen Bjelošević igrao se na obali Bosne sa starijim bratom Adnanom i još nekoliko vršnjaka. Paradoks ove priče je što reka tada nije bila pusta. Na njoj je bilo desetak ribara, među kojima i Alenov otac Tahir sa svojim bratom Šerifom. Svi su bili tu, u krugu od trideset metara od kuće.

Oko 12.30, Adnan se na trenutak odvojio od Alena i krenuo u kuću da od majke Lejle uzme krišku hleba za obojicu. Zadržao se kratko, možda svega tridesetak sekundi. Kada je izašao na ulicu, Alena više nije bilo.

Potraga je počela odmah. Otac, rođak i brat krenuli su nizvodno prema mostu koji je tada bio u rekonstrukciji. Tamo su zatekli nesvakidašnji prizor: jedan od tridesetak radnika držao je u rukama Alenovu novu loptu. Radnik im je rekao da je loptu izvadio iz vode samo nekoliko trenutaka ranije.

Mogućnost da se dečak utopio porodica i stručnjaci su odmah odbacili. Reka je tog dana bila toliko plitka da bi je Alen mogao pregaziti, a nemoguće je da nijedan od prisutnih ribara ne bi primetio dete u vodi. Ronioci su danima pretraživali svaki centimetar korita, ali nisu pronašli apsolutno ništa.

Alen je bio izuzetno komunikativan i radoznao dečak. Znao je svoje ime, imena roditelja i gde stanuje. Porodica veruje da je neko iskoristio tih trideset sekundi Adnanovog odsustva, prišao Alenu i jednostavno ga odveo. Postoji nada da Alen i danas živi negde u inostranstvu, možda pod drugim imenom, nesvestan svog porekla.

Ali postoji jedan nepobitan znak koji može otkriti istinu: Alen ima specifičnu resicu desnog uha koja nije potpuno srasla i razlikuje se od levog za oko jedan centimetar. Njegova sestra Lamija, koja se rodila tek nakon njegovog nestanka, odrasla je uz prazno mesto za stolom i priče o bratu kojeg nikada nije upoznala. Ona danas vodi ovu potragu, poručujući bratu:

"Ti si nestao, ja sam se rodila. Moja želja da te upoznam nikada neće proći."

Godine 2018. stručnjaci su izradili foto-robot kako bi Alen mogao izgledati kao odrasla osoba. Objavljivanje je probudilo nadu uz poruku: "Ja ovog lika znam." Svaka nova informacija vraća stari bol, ali i snagu da se ne odustane.

Slučaj Alena Bjeloševića nije samo stari policijski dosije. To je podsetnik na krhkost sigurnosti i snagu porodice koja odbija da prihvati tišinu. Ako ste osamdesetih godina boravili u Zenici, ili ako prepoznajete osobu sa foto-robota - progovorite. Možda Alen upravo sada gleda ovaj video. Možda ste to baš vi. Podelite ovu priču. Jer nada u Bilimišću nikada nije umrla.