Непознати детаљи о песми "Тамо далеко": Како је химна ХЕРОЈА СА СОЛУНСКОГ ФРОНТА постала ЦРНОГОРСКИ ДРЖАВНИ НЕПРИЈАТЕЉ БРОЈ 1!

Црногорско Министарство културе саопштило је да ће поднети пријаву против организатора манифестације "Трг од ћирилице" која је одржана у Херцег Новом, и поручило да смотре културе не смеју да буду изговор за организацију националистичких скупова, а посебно када се њима негира црногорски идентитет. 

Манифестацију "Трг од ћирилице", коју је у Херцег Новом у уторак званично организовала Митрополија црногорско приморска, обележило је певање песама "Тамо далеко" и "Црна Гора и Србија то је једна фамилија".

Из Министарства наводе да су путем разних мултимедијалних садржаја сви могли да виде на који се начин крши читав низ законских одредби, и то на манифестацији јавног карактера.

- Истицање симбола других држава, скрнављење званичне химне Црне Горе уз готово незаобилазне политичке и националистичке поруке, само су неки од елемената због којих ће Министарство културе против организатора концерта поднети пријаву пред надлежним органима - наводи се у саопштењу, преноси РТЦГ.

О ЧЕМУ ГОВОРИ ПЕСМА "ТАМО ДАЛЕКО"

Пријава Министарства против организатора манифестације односи се и на песму "Тамо далеко". Имајући у виду чињеницу да је део црногорске војске такође учествовао у Солунском фронту и да је су са српским ратницима делили кору хлеба у тим тешким данима, па и да је можда и понеки Црногорац (иначе православац са географског простора Црне Горе, дакле Србин) запевао ову песму заједно са браћом из Србије, негодовање црногорских институција и пријава против организатора манифестације најблаже речено нема никаквог смисла. 

Песму "Тамо далеко", личну карту српских војника који су преживели повлачење преко Албаније и пробој солунског фронта за време Првог светског рата, певали су од 1917. сви савезнички војници на солунском фронту на својим језицима, али са обавезним стихом "Живела Србија".

Ова незванична химна српског војника објединила је чежњу за завичајем, патњу, ратну страхоту, али и снагу народа.

Композитор песме Ђорђе Маринковић, самоук аматерски музичар рођен у кладовачком селу Корбову, написао је текст ове песме на Крфу 1916. године. После пробоја Солунског фронта, отишао је у Париз, где је убрзо постао популарни композитор шансона и професор цитре.

У краљевој гарди Маринковић је најпре био бубњар, а затим је наставио да свира на цитри, у војном оркестру с којим је свирао и на Крфу.

Пасош, с којим је отпутовао у Париз, добио је као награду од краља Петра, зато што га је обавестио како је случајно сазнао да група Арнаута спрема атентат на њега.

ПЕВАЛИ СУ ЈЕ НА СВОМ ЈЕЗИКУ ЕНГЛЕЗИ, ФРАНЦУЗИ, ЧЕСИ, СЛОВАЦИ...

У Паризу 1922. године, Маринковићу, који је наступао и под псеудонимом Жорж Мариел, званично су призната ауторска права на песму "Тамо далеко".

- Стела Франклин, аустралијска књижевница, ступила је 1917. у Болницу жена Шкотске на Солунском фронту и пишући роман о страдањима српских ратника она примећује шта Срби певају - "Тамо далеко, песму о селу, девојци, о земљи". Сви остали учесници Солунског фронта прихватају ову песму као своју; Енглези су је називали "Фар way овер there", Французи "Ау лоин, ау лоин сур Цорфу", Чеси и Словаци "Там в дали"... О њеном култном значају за српски народ говори и то што је Никола Тесла на вечни починак по својој жељи испраћен овом песмом - рекао је једном приликом Ранко Јаковљевић, сарадник Историјског архива у Неготину.

После прве Маринковићеве верзије текста за "Тамо далеко", посвећене Корбову на Дунаву, појавило се много варијација на тему, јер су српски војници стихове проширивали именима свог завичаја.

- Певало се више верзија стихова, прилагођаваних, између осталог, осећањима војника из одређених српских регија. Верзија која се певала на Солуну набраја чак пет река и Шумадију понаособ и прави је мали "српски географски лексикон" - каже Јаковљевић.

КОМУНИСТИ ЦЕНЗУРИСАЛИ ПЕСМУ "ТАМО ДАЛЕКО"

После Другог светског рата комунистички цензори су "Тамо далеко" дуго времена држали што даље од Србије.

- Партијски званичници сматрали су јеретичким певање "Тамо далеко", будући да асоцира на монархију и Карађорђевиће. Жарко Петровић, популарни српски композитор, сведочи да су 1970. биле проскрибоване његове интерпретације "солунских песама", у време заоштравања Титове политике према "српским националистима".

- Ниједна српска грамофонска кућа није хтела да објави "Тамо далеко", "Марш на Дрину", "Креће се лађа француска". Тако се десило да многа домаћинства у Србији у то време поседују драгоцену колекцију песама једино захваљујући околности да загребачки "Југотон" седамдесетих година протеклог века није био "под присмотром" због "ширења српског национализма" - каже Јаковљевић.

"ТУ ПЕСМУ САМ НАПИСАО НА КРФУ, МОЛИМ ВАС ПОТПИШИТЕ МЕ"

Хор Радио Београда тек 1966. снима једну верзију "Тамо далеко", али без имена аутора. Уследила је молба из Париза исписана ћирилицом, дрхтавом руком.

- Захваљујем певачком хору из дубине душе што су снимили моју песму "Тамо далеко"... Песму "Тамо далеко" написао сам на Крфу 1916. године после нашег повлачења преко албанске планине. Зато вас лепо молим да увек напишете моје име и презиме на програму после сваког извођења на Радију... - написао је Ђорђе Маринковић у писму упућеном Радио Београду пошто га је ратни друг Јован обавестио да је национална радиофонска кућа издала солунску песму. Маринковић је приложио и документацију која доказује његово ауторство.

ЦРНОГОРЦИ ЗАЈЕДНО СА СРБИМА ПРОБИЛИ СОЛУНСКИ ФРОНТ

Септембра 1916. године чета црногорске војске која је раскрстила са краљем Николом и самосталном Црног Гором, одлучно се определила за уједињење Србије и Црне Горе.

Црногорска војска је у данима повлачења преко Црне Горе и Албаније пружила огромну помоћ српској војсци. Црногорци су месецима водили борбе у кањону реке Таре и покушавали да одрже фронт дужине 145 километара.

Бранили су са једне стране своју отаџбину од напада аустроугарске војске, а са друге стране чинили су одступницу српској војсци у повлачењу. Многи српски генерали истицали су да је значај црногорске одбране био пресудан за српско повлачење и за спас и опстанак српске војске. Да није било црногорског отпора, непријатељ би брже напредовао и опколио српску војску у планинама Црне Горе, што је и био план Врховне војне команде Аустроугарске, наводи се у делу документарног филма "Срби на Крфу".

На Солунском фронту нашло се нешто Црногораца који су од почетка рата били у српским јединицама, наводе многобројни архивски извори.

ТЕКСТ ПЕСМЕ ТАМО ДАЛЕКО:

Тамо далеко, далеко од мора,
Тамо је село моје, тамо је Србија

Тамо далеко, где цвета лимун жут,
Тамо је Српској војсци једини био пут

Тамо далеко, где цвета бели крим,
Тамо су животе дали заједно отац и син

Тамо где тиха путује Морава,
Тамо ми икона оста, и моја крсна слава

Тамо где Тимок поздравља Вељков град,
Тамо ми спалише цркву, у којој венчах се млад

Без отаџбине на Крфу живех ја,
Али сам поносно клиц'о живела Србија.