САМО ЗА ЈАКО СРЦЕ: Паде граната, уби ми оца, мајку, два брата, двоје малолетне деце...(УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО)
Трећи дан након извлачења из хрватско-муслиманских офанзива, српске избеглице из Крајине одлучиле су да предахну и окусе воду и храну, након три дана гладовања, а онда је напад уследио из ваздуха. Мртвих је било на све стране.
Таман кад су помислили да су се исчупали из канџи агресивне војске и да су надомак спаса голих живота, колона српских избеглица стала је да одмори. За неке, то је било и последње.
"Ово је трећи дан како се извлачимо из агресивне офанзиве, и таман кад смо рачунали да смо се извукли, помислио сам, ајде можемо сад мало да одморимо, три дана не једемо и не пијемо. И само што смо појели, рекох ајде да наставимо, горе је извор, попићемо воде, ледене...Упалио сам трактор кад авион из правца Загреба, прелетео је колону и у повратку испустио гранату. Убио ми је рођеног брата, моју мајку, брата од ујака и погодио моје двоје малолетне деце, Горана и Рајка (10)", казао је несрећни човек, ком су на срећу, у свој тој црној несрећи, преживела деца.
НОВИНАРКА СРБИЈЕ ДАНАС: Како ми је за 96 сати „Олуја“ угасила огњиште
Остали су им гелери у ногама, бол у срцима, траума у главама, али остали су живи.
Порушене куће, хаос, безнађе, све су то оставиле хрватске бомбе, а требало је ићи даље. Некуд.
"Телом сам штитила сина, од девојчице остала само ручица"
Ово није једино страшно сведочење из бомбама и несрећом засуте колоне Срба.
"У колони ми је изгорела мајка, отац, а од девојчице од 6 месеци само ручица остала. Онда сам легла преко сина, да га телом спасим, да ракете и бомбе мене убију, да ми дете остане", присећа се страшних призора мештанка Книна.
Истерани из својих домова, кренули су, али им злочиначке снаге нису дале ни да своју несрећу живу изнесу до неке сигурне, али туђе луке.
"Туђмане, кости ти се у гробу превртале"
Сам назив операције и приличи јер је са једне територије „збрисан“ један народ, протеран и прогнан са својих огњишта. Више стотина хиљада је отерано и убијено. За многе од њих Олуја и даље траје. Међу њима је и саговорница SrbijaDanas.com Радојка Пајић.
"Живела сам у месту где је било мешано становништво, са Хрватима, да би те исте комшије 1990. године почеле са жигосањем, док смо ми Срби све волели и делили јер смо поштовали 'Братство и јединство'“, започиње Радојка причу о својим страдањима.
"Када смо били у избеглиштву у Двору на Унион је накитио себи огрлицу од дечијих прстију. Убијали су наше свиње и кокошке по двориштима, а камоли, децу и људе!“, огорчена је Радојка.
Колоном на једвите јаде прелазе до Приједора, а они их бомбардују. Када су стигли у Бања Луку Срби су их примили оберучке, али је постојао проблем јер их је било много, са свих страна.
"Сместили су нас по парковима, по јавним просторима где се опет гледа умирање деце, људи и жена. Четири дана смо у тим парковима живели и умирали, гледали куда и како даље. Нигде никога нисам имала. Иде се главом без обзира", исповеда се једна од 250.000 њих.
Граде историју на туђој крви
Туђманов сан је испуњен. Према подацима међународних организација, у Хрватској је 1991. године било 600.000 Срба, 2001. године, било их је 120.000.
“То је био недосањани стољетни сан хрватског народа у целини, стални идеал свих наших предака, тежња и чежња сваког нашег човјека у домовини”, рекао је Туђман на скупштинском обраћању 1998. године, након стравичног злочина.
Језиви крај
Против председника Републике Српске Крајине, Милана Мартинића, подигнута је хашка оптужница, јер је, бранећи Крајину, са четири ракете гађао Загреб. Против хрватског председника Фрања Туђмана, оптужница НИКАДА није подигнута!
Да се не заборави:
ОВАКО ЈЕ ПОЧЕЛА ОЛУЈА: "Ајмо, убиј, убиј! Је**м вам маму четничку!" (УЗНЕМИРУЈУЋИ ВИДЕО)
