Ратни план Хрватске испливао у јавност: Све је откривено, комшије се спремају за црни сценарио

У стратешким робним резервама, које служе за снабдевање становништва у случају рата или великих природних непогода, Хрватска је прошле године чувала нешто мање количине роба него годину пре, али је њена укупна вредност крајем 2024. била за око четири посто виша него у 2023. години.

На крају децембра прошле године, робе у стратешким и тржишним робним залихама укупно су вределе 87 милиона евра, што је за 4,1 посто више него у 2023. години, подаци су из Владиног извештаја о стању и управљању робним резервама за прошлу годину.

Пшеница, кукуруз, јунеће и свињско месо, вишенаменске аутоцистерне, контејнери, део су од 14 производа који у структури залиха имају највећу вредност, тј. 86 посто укупних залиха.

Крајем децембра прошле године, држава је за случај потребе чувала 56.630 тона пшенице, 26.360 тона кукуруза, 4.890 тона јечма, 109 тона тестенине, 64 тоне риже. То је незнатно мање него годину пре, када је складиштила око 57.800 тона пшенице, 26.500 тона кукуруза, 4900 тона јечма, 83 тоне риже.

Вредност пшенице на залихама била је 14,6 милиона евра, кукуруза 5,2 милиона, а јечма 1,9 милиона евра.

Држава је лани чувала исте количине јунећег и свињског меса као и у 2023. години, 1.014 односно 805 тона, а слично је било и са шећером којег је у складиштима било око 5.700 тона. Вредност тих роба је четири милиона евра. Укупна вредност тих роба је била готово 20 милиона евра.

Непромењене су остале и количине еуродиезела и еуросупера 95, око 9,7, односно 5,5 милиона евра.

С друге стране, држава је лани набавила још 20 вишенаменских цистерни и 74 агрегата, којих сада има 115 односно 124. За њихову и куповину још десетак непрехрамбених производа, потрошила је око седам милиона евра и још 1,7 милиона за набавку прехрамбених производа попут месних и рибљих конзерви, дечје хране..., преноси Хина.