РЕФЕРЕНДУМ У ПОЛИТИЧКОМ ЖИВОТУ: Зашто је важан за Републику Српску?

Конкретна формулација референдумског питања ће бити "Да ли подржавате да се 9. јануар обележава и слави као Дан Републике?" 9. јануара 1992. године је на Палама проглашена Српска Република Босна и Херцеговина, касније преименована у Републику Српску. Овај датум има изузетан симболички значај за успостављање Републике Српске, али и његово обележавање представља неотуђиво уставно и законско право српског народа у БиХ.

Међутим, овај референдум, иако пре свега саветодавног карактера, узбуркао је страсти како у региону, тако и тамо где се о његовој будућности пресудно одлучује. Више о томе читајте КЛИКОМ ОВДЕ!

Шта је референдум и када се користи?

Референдум представља једну од основних уставних тековина савременог демократског друштва. Он представља непосредан облик учешћа грађана у демократском политичком процесу. Представничка демократија функционише тако да власт врше представници народа изабрани на слободним изборима. Референдум представља њену својеврсну допуну која има за циљ да у што је могуће већој мери укључи грађане у политички процес. На референдуму се грађани непосредно изјашњавају о неком правном акту, уставу, закону, или политичкој одлуци која је већ донета или тек треба да се донесе.

ДОДИК НА ЦРНОЈ ЛИСТИ ИСЛАМИСТА: Председник РС на попису Исламске државе за одстрел

Према карактеру, правном дејству и времену примене референдума постоје обавезујући и саветодавни (у зависности од тога да ли власт обавезују да делују у одређеном правцу), претходни и накнадни (у зависности од тога да ли се усвајају пре или након доношења неке одлуке од стране извршне власти), обавезни и факултативни (у зависности од тога, и конститутивни и аброгативни референдуми (у зависност од тога да ли стварају нову врсту правног акта или укидају стару).

Референдум у различитим облицима имају све демократске државе, док могућности и обим његове примене зависе од организације политичког система државе, демократске традиције, као и традиције непосредног учешћа грађана у политичком одлучивању. Највећу политичку тежину су кроз историју носили референдуми који су се тицали осамостаљења држава или делова територије држава, као и они који се тичу пресудног утицаја на права и слободе грађана.

УВОД У РАСПАД БИХ: Хрватски политичар поново покреће питање ратне творевине "Херцег Босне"

Швајцарска је позитиван пример

Најпознатији пример из праксе је швајцарски модел. Референдум у швајцарском поимању политике представља неизоставну компоненту, па по учесталости његовог коришћења на различитим нивоима ова алпска држава предњачи на глобалном нивоу. Швајцарци су до сада на референдумима изражавали своје мишљење о широком спектру питања – од потенцијалног добијања „безусловног основног прихода за све“, преко одређивања квота за имигранте из држава чланица ЕУ, противљења забрани продаје швајцарског злата, па све до забране градње минарета.

Швајцарска је вековима љубоморно чувала своју неутралност, да би тек 2002. године одлучила да постане чланица Уједињених нација, разуме се, на референдуму.

УСТАШКА ИДЕОЛОГИЈА ЈЕ ПОСТОЈАЛА И ПРЕ ХРВАТСКЕ: Погледајте ко је њен оснивач

У Швајцарској се референдумска процедура покреће када је затраже грађани, или када одређени ниво власти сматра да одређено питање треба поверити грађанима на одлучивање. Њиховим уставним системом су дефинисане чак три врсте референдума – обавезан референдум који се спроводи за било коју врсту измене федералног устава коју спроводи власт, опциони референдум који се спроводи о законима или када се сакупи 50.000 потписа грађана, и федерална народна иницијатива за промену устава које захтевају 100.000 потписа грађана.

Референдум као политичко средство

Устав Републике Српске прописује могућност расписивања референдума, попут готово свих савремених демократских устава. Према слову Устава РС, за расписивање референдума је надлежна Народна скупштина. У члану 77. се такође дефинише да Република може „одлучити да о појединим питањима из своје надлежности одлуку донесе након претходног изјашњавања грађана на референдуму.“

Међутим, иако представља политички најчистији и најдиректнији израз народне воље који се користи у најразвијенијим демократијама, он се често политички злоупотребљава зарад остварења партикуларних интереса. То је посебно случај у неконсолидованим демократијама каква је БиХ.

ДОДИК: У РС постоји консензус о одржавању референдума

Савет за имплементацију мира, Суд БиХ, Канцеларија Високог представника и Уставни суд БиХ су институције са најблаже речено спорном улогом у политичком систему те државе од усвајања Дејтонског мировног споразума до данас континуирано доносе одлуке на штету српског народа. Ни мало није случајно да баш институције које поричу Републици Српској право да покрене референдумску процедуру немају легитимитет (у њима кључне улоге доносе странци), а неке чак ни легалитет (односно нису предвиђене Дејтонским мировним споразумом).

СРЕБРЕНИЦА ЈЕ ВЕЛИКА ОБМАНА: Стижу НОВИ ДОКАЗИ који показују да су прави страдалници СРБИ!

Из такве ситуације произилази политички карактер притисака на РС да се изјасни о својим унутрашњим питањима. Ипак, од политичких лидера Срба западно од Дрине пресудно зависи на који начин ће он бити спроведен и какве ће правне последице произвести.