REFERENDUM U POLITIČKOM ŽIVOTU: Zašto je važan za Republiku Srpsku?

Konkretna formulacija referendumskog pitanja će biti "Da li podržavate da se 9. januar obeležava i slavi kao Dan Republike?" 9. januara 1992. godine je na Palama proglašena Srpska Republika Bosna i Hercegovina, kasnije preimenovana u Republiku Srpsku. Ovaj datum ima izuzetan simbolički značaj za uspostavljanje Republike Srpske, ali i njegovo obeležavanje predstavlja neotuđivo ustavno i zakonsko pravo srpskog naroda u BiH.

Međutim, ovaj referendum, iako pre svega savetodavnog karaktera, uzburkao je strasti kako u regionu, tako i tamo gde se o njegovoj budućnosti presudno odlučuje. Više o tome čitajte KLIKOM OVDE!

Šta je referendum i kada se koristi?

Referendum predstavlja jednu od osnovnih ustavnih tekovina savremenog demokratskog društva. On predstavlja neposredan oblik učešća građana u demokratskom političkom procesu. Predstavnička demokratija funkcioniše tako da vlast vrše predstavnici naroda izabrani na slobodnim izborima. Referendum predstavlja njenu svojevrsnu dopunu koja ima za cilj da u što je moguće većoj meri uključi građane u politički proces. Na referendumu se građani neposredno izjašnjavaju o nekom pravnom aktu, ustavu, zakonu, ili političkoj odluci koja je već doneta ili tek treba da se donese.

DODIK NA CRNOJ LISTI ISLAMISTA: Predsednik RS na popisu Islamske države za odstrel

Prema karakteru, pravnom dejstvu i vremenu primene referenduma postoje obavezujući i savetodavni (u zavisnosti od toga da li vlast obavezuju da deluju u određenom pravcu), prethodni i naknadni (u zavisnosti od toga da li se usvajaju pre ili nakon donošenja neke odluke od strane izvršne vlasti), obavezni i fakultativni (u zavisnosti od toga, i konstitutivni i abrogativni referendumi (u zavisnost od toga da li stvaraju novu vrstu pravnog akta ili ukidaju staru).

Referendum u različitim oblicima imaju sve demokratske države, dok mogućnosti i obim njegove primene zavise od organizacije političkog sistema države, demokratske tradicije, kao i tradicije neposrednog učešća građana u političkom odlučivanju. Najveću političku težinu su kroz istoriju nosili referendumi koji su se ticali osamostaljenja država ili delova teritorije država, kao i oni koji se tiču presudnog uticaja na prava i slobode građana.

UVOD U RASPAD BIH: Hrvatski političar ponovo pokreće pitanje ratne tvorevine "Herceg Bosne"

Švajcarska je pozitivan primer

Najpoznatiji primer iz prakse je švajcarski model. Referendum u švajcarskom poimanju politike predstavlja neizostavnu komponentu, pa po učestalosti njegovog korišćenja na različitim nivoima ova alpska država prednjači na globalnom nivou. Švajcarci su do sada na referendumima izražavali svoje mišljenje o širokom spektru pitanja – od potencijalnog dobijanja „bezuslovnog osnovnog prihoda za sve“, preko određivanja kvota za imigrante iz država članica EU, protivljenja zabrani prodaje švajcarskog zlata, pa sve do zabrane gradnje minareta.

Švajcarska je vekovima ljubomorno čuvala svoju neutralnost, da bi tek 2002. godine odlučila da postane članica Ujedinjenih nacija, razume se, na referendumu.

USTAŠKA IDEOLOGIJA JE POSTOJALA I PRE HRVATSKE: Pogledajte ko je njen osnivač

U Švajcarskoj se referendumska procedura pokreće kada je zatraže građani, ili kada određeni nivo vlasti smatra da određeno pitanje treba poveriti građanima na odlučivanje. Njihovim ustavnim sistemom su definisane čak tri vrste referenduma – obavezan referendum koji se sprovodi za bilo koju vrstu izmene federalnog ustava koju sprovodi vlast, opcioni referendum koji se sprovodi o zakonima ili kada se sakupi 50.000 potpisa građana, i federalna narodna inicijativa za promenu ustava koje zahtevaju 100.000 potpisa građana.

Referendum kao političko sredstvo

Ustav Republike Srpske propisuje mogućnost raspisivanja referenduma, poput gotovo svih savremenih demokratskih ustava. Prema slovu Ustava RS, za raspisivanje referenduma je nadležna Narodna skupština. U članu 77. se takođe definiše da Republika može „odlučiti da o pojedinim pitanjima iz svoje nadležnosti odluku donese nakon prethodnog izjašnjavanja građana na referendumu.“

Međutim, iako predstavlja politički najčistiji i najdirektniji izraz narodne volje koji se koristi u najrazvijenijim demokratijama, on se često politički zloupotrebljava zarad ostvarenja partikularnih interesa. To je posebno slučaj u nekonsolidovanim demokratijama kakva je BiH.

DODIK: U RS postoji konsenzus o održavanju referenduma

Savet za implementaciju mira, Sud BiH, Kancelarija Visokog predstavnika i Ustavni sud BiH su institucije sa najblaže rečeno spornom ulogom u političkom sistemu te države od usvajanja Dejtonskog mirovnog sporazuma do danas kontinuirano donose odluke na štetu srpskog naroda. Ni malo nije slučajno da baš institucije koje poriču Republici Srpskoj pravo da pokrene referendumsku proceduru nemaju legitimitet (u njima ključne uloge donose stranci), a neke čak ni legalitet (odnosno nisu predviđene Dejtonskim mirovnim sporazumom).

SREBRENICA JE VELIKA OBMANA: Stižu NOVI DOKAZI koji pokazuju da su pravi stradalnici SRBI!

Iz takve situacije proizilazi politički karakter pritisaka na RS da se izjasni o svojim unutrašnjim pitanjima. Ipak, od političkih lidera Srba zapadno od Drine presudno zavisi na koji način će on biti sproveden i kakve će pravne posledice proizvesti.