ШОК У ЋИРИЛИЦИ "Чико, ја сам жив!" Потресна исповест Драгана који је као дечак ЈЕДИНИ ПРЕЖИВЕО напад муслиманско-хрватских снага
Драган се сузних очију присетио страдања својих ближњих 1992. године.
У вечерашњој "ћирилици", гости су били редитељ Предраг Гага Антонијевић, режисер Драгослав Бокан, историчар Чедомир Антић, новинар Глозден Шарац и Драган Васић.
Тим поводом, своју исповест испричао је и Драган Васић (40) из Источног Сарајева, који је као једанаестогодишњак једини преживео напад муслиманско-хрватских снага тзв. Армије РБИХ и ХОС док је бежао са групом мештана села Ледићи по обронцима планине Трескавице код Сарајева.
ЗАНИМАЈУ ВАС ЕЛЕКТРИЧНИ АУТОМОБИЛИ? Сада можете трговати ценом њихових акција!
МНОГО ЉУДИ СЕ ОКУПИЛО: Величанствена литија прошла кроз Бијело Поље, крсни ход предводио митрополит Јоаникије (ВИДЕО)
ХРВАТСКИ ИСТОРИЧАР ЗБОГ СРБИЈЕ УДАРИО НА САВЕТ ЕВРОПЕ: Растурио извештај против наше земље (ВИДЕО)
- 22. Априла је било напад на Илиџу, мени су родитељи послали на село. Тамо је било пуно горе. То је било обично слео месец дана, а онда је кренуо напад. Онда су дошле комсише да се договоримо да се не нападамо, следеће вече је село нападнуто. Сутра су дошле две жене и рекле су да је тамо све попаљено и да смо ми следећи. Поделили смо се у две групе. Моја група је наишла на стажу и кренули смо да бежимо. Било је дете од 18 месеци које је плакало. Када смо кренули путем испред шуме они су кренули да пуцају, ми смо се предали. Када смо их видели, они су се поздравили смао мојим ујаком, познавали су се пре тога. Кренули смо да тражимо две жене у шуми, пуцали су пао је мој ујак Миленко, други је пришао да му помогне и у њега су пуцали. Једна жена је имала ловачку пушки, пуцала је и погодила их сачмом, били су живи. Они су убили те жене и дете од 12 година. Онда су репетирали пушке и пуцали су по нама. Жене и деца су били загљени, ја сам био сам. Погодили су ме и ја сам пао. То је све дуго трајало. У том моменту кад сам пао био сам свестан шта се дешава - говори Драган и наставља потресну исповест:
- Правио сам се да сам мртав, сетио сам се сцене из филма. Жене и децу су побили. Један од њих је рекао да није требало побити децу, ја сам се њему обрато са "Чико ја сам жив". Други је рекао да ме убије, он није хтео. Носио ме је до једне бараке, где сам пренићио, сутра су ме пребацили у болницу. У билницу су дошли људи да ме испитају, хтели су да сазнају ко је остао у селу. Рекао сам да су остали стари људи и жене, али да су сви отишли. Доктор се обратио команданту да стане у моју заштиту. Доктор Мустафа ме је одвео у село Лукавац, све ми је доносио, лечио ме, имао сам пажњу целе његове породице. Његов отац ме је пуском бранио. И мештани тог села су рекли не може, Мустафин отац је једном изашао и рекао им је да не може и да ће ме само мојим родитељима дати, без размене. После неког времена су хтели да направе размену, онтишли смо на Илиџи, али је размена пропала. Тешко је било када сам први пут чуо мајку. По цео дан сам слушао да су Срби злочинци, и сви извештаји су били да Срби убиају цивиле и да су људи из Босне на линији одбране. Нисам могао да верујем шта чује. Друга размена је успела. Доктор Мустафа је тражио само да се предам мојој мајки без размене. Он је трагично настрадао, рекли су нам да је погинуо доктор Мустафа. Постоје различити детаљи његове смрти. Ја никада после тога нисам причао шта сам преживео. Владици Григорију сам то рекао, а он је преточио у књигу. Када је то изашло видела је у новинама једна моја колегиница. Она није могла да верује, питала ме је само како си то могао да живиш са нама. Ја сам рекао да ми они нису ништа криви - прича Васић.