ŠOK U ĆIRILICI "Čiko, ja sam živ!" Potresna ispovest Dragana koji je kao dečak JEDINI PREŽIVEO napad muslimansko-hrvatskih snaga
Dragan se suznih očiju prisetio stradanja svojih bližnjih 1992. godine.
U večerašnjoj "ćirilici", gosti su bili reditelj Predrag Gaga Antonijević, režiser Dragoslav Bokan, istoričar Čedomir Antić, novinar Glozden Šarac i Dragan Vasić.
Tim povodom, svoju ispovest ispričao je i Dragan Vasić (40) iz Istočnog Sarajeva, koji je kao jedanaestogodišnjak jedini preživeo napad muslimansko-hrvatskih snaga tzv. Armije RBIH i HOS dok je bežao sa grupom meštana sela Ledići po obroncima planine Treskavice kod Sarajeva.
ZANIMAJU VAS ELEKTRIČNI AUTOMOBILI? Sada možete trgovati cenom njihovih akcija!
MNOGO LJUDI SE OKUPILO: Veličanstvena litija prošla kroz Bijelo Polje, krsni hod predvodio mitropolit Joanikije (VIDEO)
HRVATSKI ISTORIČAR ZBOG SRBIJE UDARIO NA SAVET EVROPE: Rasturio izveštaj protiv naše zemlje (VIDEO)
- 22. Aprila je bilo napad na Ilidžu, meni su roditelji poslali na selo. Tamo je bilo puno gore. To je bilo obično sleo mesec dana, a onda je krenuo napad. Onda su došle komsiše da se dogovorimo da se ne napadamo, sledeće veče je selo napadnuto. Sutra su došle dve žene i rekle su da je tamo sve popaljeno i da smo mi sledeći. Podelili smo se u dve grupe. Moja grupa je naišla na stažu i krenuli smo da bežimo. Bilo je dete od 18 meseci koje je plakalo. Kada smo krenuli putem ispred šume oni su krenuli da pucaju, mi smo se predali. Kada smo ih videli, oni su se pozdravili smao mojim ujakom, poznavali su se pre toga. Krenuli smo da tražimo dve žene u šumi, pucali su pao je moj ujak Milenko, drugi je prišao da mu pomogne i u njega su pucali. Jedna žena je imala lovačku puški, pucala je i pogodila ih sačmom, bili su živi. Oni su ubili te žene i dete od 12 godina. Onda su repetirali puške i pucali su po nama. Žene i deca su bili zagljeni, ja sam bio sam. Pogodili su me i ja sam pao. To je sve dugo trajalo. U tom momentu kad sam pao bio sam svestan šta se dešava - govori Dragan i nastavlja potresnu ispovest:
- Pravio sam se da sam mrtav, setio sam se scene iz filma. Žene i decu su pobili. Jedan od njih je rekao da nije trebalo pobiti decu, ja sam se njemu obrato sa "Čiko ja sam živ". Drugi je rekao da me ubije, on nije hteo. Nosio me je do jedne barake, gde sam prenićio, sutra su me prebacili u bolnicu. U bilnicu su došli ljudi da me ispitaju, hteli su da saznaju ko je ostao u selu. Rekao sam da su ostali stari ljudi i žene, ali da su svi otišli. Doktor se obratio komandantu da stane u moju zaštitu. Doktor Mustafa me je odveo u selo Lukavac, sve mi je donosio, lečio me, imao sam pažnju cele njegove porodice. Njegov otac me je puskom branio. I meštani tog sela su rekli ne može, Mustafin otac je jednom izašao i rekao im je da ne može i da će me samo mojim roditeljima dati, bez razmene. Posle nekog vremena su hteli da naprave razmenu, ontišli smo na Ilidži, ali je razmena propala. Teško je bilo kada sam prvi put čuo majku. Po ceo dan sam slušao da su Srbi zločinci, i svi izveštaji su bili da Srbi ubiaju civile i da su ljudi iz Bosne na liniji odbrane. Nisam mogao da verujem šta čuje. Druga razmena je uspela. Doktor Mustafa je tražio samo da se predam mojoj majki bez razmene. On je tragično nastradao, rekli su nam da je poginuo doktor Mustafa. Postoje različiti detalji njegove smrti. Ja nikada posle toga nisam pričao šta sam preživeo. Vladici Grigoriju sam to rekao, a on je pretočio u knjigu. Kada je to izašlo videla je u novinama jedna moja koleginica. Ona nije mogla da veruje, pitala me je samo kako si to mogao da živiš sa nama. Ja sam rekao da mi oni nisu ništa krivi - priča Vasić.