То створење је у Јадран дошло кроз Суецки канал: Истраживачи упозоравају на опасног предатора у Црној Гори и Хрватској

Риба ватрењача наставља да се шири Јадраном, а из Института за океанографију и рибарство из Сплита упозоравају да са њеним ширењем расте и интерес јавности. Ова инвазивна врста, позната и као риба лав, све чешће се помиње као морска опасност, али и као озбиљан еколошки проблем.

Како су навели из Института за оцеанографију и рибарство из Сплита, "риба ватрењача незаустављиво се наставља ширити Јадраном", а на деловима јужног Јадрана већ се редовно бележи. Због тога, како објашњавају, појединачни налази једне рибе више немају исту научну вредност као на почетку њеног ширења.

Институт објаснио које су дојаве сада најважније

Из сплитског Института истичу да то не значи да дојаве грађана нису важне, већ да су за даљи рад стручњака сада посебно корисни детаљнији подаци. Међу њима су већи број јединки, нова подручја, понашање, дубине, станиште, улови и понављана опажања на истој локацији.

У објави Института наводи се и да су, заједно са колегама из Института за биологију мора из Котора, учествовали у пројекту AdriaticWays, прекограничном истраживачко-новинарском пројекту који се бави еколошким и друштвено-економским последицама ширења инвазивних врста у Јадрану, са посебним нагласком на ватрењачу.

Одакле је стигла риба ватрењача?

Ватрењача није природна врста Јадранског мора. Потиче из топлијих мора Индо-Пацифика и Црвеног мора, а у Средоземље се проширила кроз Суецки канал. Последњих година све чешће се бележи у источном Медитерану, укључујући Грчку, Кипар и Турску, а сада се њено присуство све пажљивије прати и у Јадрану.

Проблем је у томе што се ова риба брзо размножава, храни се ситним рибама и другим морским организмима, а у новом окружењу нема довољно природних непријатеља. Зато научници упозоравају да ширење ватрењаче може да наруши равнотежу у подморју.

Да ли је ватрењача опасна за купаче?

Ватрењача није агресивна према људима и не напада купаче, али може бити опасна ако се додирне, нагази или неопрезно скида са удице. Њене бодље садрже отров, а убод може да изазове јак бол, оток, црвенило, мучнину и друге непријатне реакције.

Најважније правило за туристе, рибаре и рониоце јесте да се ова риба не дира голим рукама. Ако се примети у мору, нарочито међу стенама или на дну, најбоље је удаљити се и пријавити опажање стручњацима или надлежним службама.

Шта урадити ако вас убоде риба ватрењача?

У случају убода, потребно је потражити лекарску помоћ. Као прва помоћ најчешће се саветује да се повређени део тела потопи у топлу воду коју особа може да поднесе, јер топлота може да ублажи деловање отрова. Ипак, лекарски преглед је важан, посебно ако се појаве јачи бол, вртоглавица, мучнина, оток или алергијска реакција.

Грађани и даље имају важну улогу

Институт из Сплита поручује да ће наставити да прати ширење ватрењаче и других страних врста у Јадрану кроз теренска истраживања, научне пројекте и сарадњу са грађанима. Како истичу, грађанска наука остаје изузетно важна, јер рибари, рониоци и сви који редовно бораве уз море често први примете промене испод површине.

Закључак стручњака је да риба ватрењача више није само ретка појава. Њено ширење постаје стални изазов за Јадран, а за туристе је најважније да знају како изгледа, да је не додирују и да свако опажање, посебно ако се понавља на истој локацији или укључује више јединки, пријаве надлежнима.