Узаврела ситуација у Црној Гори: Инциденти довели до масовног одласка Турака - озбиљан ударац за црногорску економију?

Од краја октобра, кад је Влада Милојка Спајића (Покрет Европа сад) привремено увела визе држављанима Турске, скоро 9.000 њих напустило је Црну Гору, док су у истом периоду одобрена 194 захтева за издавање виза држављанима те земље.

Из Министарства унутрашњих послова (МУП) саопштили су "Вијестима" да је од 27. октобра, кад је извршна власт увеле визе турским држављанима, па до јуче (26. новембар) - 8.935 држављана Турске напустило Црну Гору.

На питање колико је држављана Турске који су имали сталан или привремен боравак у Црној Гори отишло, из ресора којим руководи Данило Шарановић (Демократе) одговорили су да би за прецизно утврђивање тих података било неопходно спровести детаљну проверу сваког појединачног случаја.

- Такав процес захтевао би значајно време и ангажовање већег броја службеника, будући да се ради о обимној провери евиденција - додали су.

Из Министарства спољних послова (МВП) рекли су редакцији Вијести да је од 30. октобра, кад је на снагу ступила одлука о привременом увођењу виза за држављане Турске, процесуирано 320 захтева за издавање црногорске визе.

Навели су да су 194 захтева одобрена, да их је 29 одбијено, а да је преосталих 97 у процедури код надлежних органа.

Повод Влади да укине безвизни режим с Турском био је инцидент који се догодио 25. октобра у подгоричком насељу Забјело, кад је ножем рањен Подгоричанин М. Ј. (25). Иако је полиција првобитно тврдила да су у рањавању учествовали држављанин Турске и Азербејџана, на крају се испоставило да су Подгоричанина наводно ранила два држављанина Азербејџана.

Део јавности критиковао је одлуку о увођењу виза турским држављанима, истичући да је она последица исхитреног популизма, те да је извршна власт подлегла ксенофобној атмосфери у држави.

Такав потез извршне власти изазвао је и забринутост на економском плану, с обзиром на то да подаци Централне банке Црне Горе (ЦБЦГ) и Управе за статистику (Монстат) показују да су Турци највећи инвеститори, да чине и пет одсто туризма, те да су власници 20 одсто фирми у Црној Гори.

Шеф дипломатије Ервин Ибрахимовић (Бошњачка странка) рекао је на конференцији за медије 17. новембра да верује да ће визе држављанима Турске бити укинуте за 10 до 15 дана. Из ресора којим он руководи, али ни из кабинета премијера Спајића, јуче нису одговорили на питање "Вијести" кад ће визе бити укинуте.

- У сталној смо комуникацији с премијером, верујемо да ћемо суспензију укинути за 10, 15 дана. Тако да верујемо да ћемо је (визну политику) до краја 2026. године ускладити. Ми морамо визну политику ускладити с визном политиком Европске уније (ЕУ) - рекао је тада министар спољних послова.

Бугарин: Предочити јасан план, ЕУ није баук

На питање да ли постоји могућност да Црна Гора усклади своју визну политику с европском, а да држава не "испашта" економски, експерт за статусна питања странаца и миграната Бојан Бугарин рекао је листу да би Влада морала Бриселу да предочи јасан план, с временским роковима и контролним механизмима, како би се ЕУ сагласила с увођењем либералнијег визног режима турским или, на пример, руским држављанима.

Навео је да је суштина визне политике ЕУ - гаранција да ће спољне границе те заједнице бити јаке.

- Извршна власт би морала да понуди добро аргументован план ЕУ, да убеди Брисел зашто је Црној Гори важно да се грађанима одређених држава уведе либералнији визни режим. Потребно је пружити гаранције да такав режим не би био злоупотребљен, да држављани тих земаља не би потом из Црне Горе отишли за неку другу државу Уније - казао је Бугарин.

Нагласио је да би Влада требало да направи добру стратегију, с одређеним корацима, који би анулирали могућност да слободнији визни режим доведе у питање преговоре Црне Горе о приступању ЕУ, додајући да је неопходно објаснити европским званичницима колико стране инвестиције и приход од туриста из појединих држава утичу на црногорску економију, односно колико држава зарађује од страних држављана.

- ЕУ није баук, свесни су да држава мора од нечега да живи. Њима је важно да за преговарачким столом прекопута себе имају кредибилне саговорнике који ће се постарати да, ако нешто кажу, то тако буде. Да не буде једног дана једна прича, а потом да се то промени следеће седмице или месеца - оценио је Бугарин.

Према подацима ЦБЦГ и Монстата, турски инвеститори за осам месеци ове године имају највише страних инвестиција у Црној Гори с уложених 92,2 милиона евра, што је 21 одсто укупних страних директних инвестиција.

Турски капитал налази се у 14,5 хиљада фирми регистрованих у Црној Гори, односно свакој петој. Туристи из те државе лани су чинили 6,7 одсто укупног броја гостију, док су остварили 740 хиљада ноћења или 4,9 одсто.

Од укупног броја путника на оба црногорска аеродрома у прошлој години - 2,8 милиона - 560 хиљада или 20 одсто односило се на летове између Црне Горе и Турске.

Бугарин је напоменуо да се с увођењем визног режима може и одуговлачити, а као пример је навео Хрватску, односно случај кад је та држава увела визе држављанима Русије. Појаснио је да су Руси чинили велики удео туриста у Хрватској, те да су значајно доприносили економији.

Хрватска је визе руским држављанима увела 1. априла 2013. године, три месеца пре уласка у ЕУ (што је уједно био и последњи рок за то). Тадашња министарка спољних послова Хрватске Весна Пусић рекла је да је одабран најлибералнији модел унутар ЕУ стандарда.

Некадашњи премијер, а сада председник Хрватске Зоран Милановић, поручио је тада да Хрватска "изван овог не може ићи".

- То је један, нећу рећи од негативних, али мање повољних аспеката чланства у ЕУ за нас, јер државама за које до сад нисмо тражили визе или смо их врло либерално изузимали, сад нажалост морамо. То је тако и ово је најлибералнији режим који смо могли установити - појаснио је он.

Да би се у потпуности ускладила с визном политиком ЕУ, Црна Гора треба да уведе визе грађанима 11 држава, међу којима су Азербејџан, Кина, Русија и Бјелорусија. Из ЕУ су више пута позивали Подгорицу да заврши тај посао, пишу Вијести.

Талас насиља и ксенофобије

У ноћи 25. октобра полицији је пријављено да је дошло до туче, у којој је ножем рањен М. Ј. Дан касније, група грађана Забјела покушала је физички да се обрачуна с тројицом држављана Турске, који су се потом забарикадирали у једном казину у том насељу.

Група окупљена испред казина непримерено је скандирала Турцима, а полиција је ипак успела да их изведе из објекта, приводећи двојицу. Исту ноћ, полиција је спроводећи рације ухапсила још 45 турских држављана.

Потом је уследила серија ксенофобних инцидената широм државе - у Подгорици, Бару и Херцег Новом демолирани су локали турских држављана, запаљен је аутомобил у власништву Турака, организоване су "народне патроле" које су по подгоричким насељима "тражиле Турке" (под пратњом полиције), а испред зграде Владе се с протеста позивало на протеривање Турака из Црне Горе.

Због напада на М. Ј. полиција је првобитно ухапсила по једног држављана Труске и Азербејџана, а одређено им је било и задржавање, али је касније утврђено да су они у време инцидента били у свом смештају.

Објашњавајући зашто су били задржани, Управа полиције (УП) је саопштила да их је М. Ј. препознао као нападаче. Два држављанина Азербејџана потом су ухапшени због напада.

У међувремену, ухапшен је осумњичени за паљење аутомобила турског држављанина, осам особа је приведено због ширења националне и верске мржње и насиља, више људи је ухапшено због сумње да су припремали напад на Турке бејзбол палицама.

Полиција је пре четири дана ухапсила Баранина С. Б. (18) због сумње да је 28. октобра у том граду подметнуо пожар у локалу чији закупац је држављанин Турске.

Његовог годину старијег суграђанина Д. П. сумњиче да је исте вечери подметнуо пожар у другом угоститељском објекту, чији је закупац такође турски држављанин.