Крвава борба за власт у Сирији: Седам опција након пада Асада, ево какав сценарио би могао бити најопаснији

Након пада председника Башара ал Асада, који је побегао у Москву, ситуација је више него забрињавајућа и отвара се питање шта ће бити са Сиријом и ко ће и како да формира власт у земљи.

Како је дошло до грађанског рата у Сирији?

Сада одбегли сиријски председник Башар ал Асад, који је био на власти од 2000. након смрти оца Хафеза, насилно је угушио мирне протесте против свог режима 2011, што је довело до избијања грађанског рата у којем је убијено више од пола милиона људи, док их је шест милиона расељено.

Милитантна Исламска држава (ИСИС) заузела је многе сиријске градове 2014-2015, након чега су САД покренуле међународну коалицију која је територијално поразила ИСИС у Сирији.

Након тога су се три политичка ентитета – Сиријска привремена влада, Сиријска влада спаса и Рожава (Западни или Сиријски Курдистан) – појавила на територији Сирије да изазову Асадову власт.

Муњевита офанзива

Сада је коалиција побуњеника, предвођена моћном групом Хајат Тахрир ал Шам (ХТС) у муњевитој офанзиви против Асадових снага заузела кључне градове, укључујући главни град Дамаск, и довела до пада Асадовог режима.

Побуњеници су започели офанзиву 27. новембра, а до 7. децембра увече заузели су Алеп, Хаму, Дару, Хомс.

Потом су ушли у Дамаск, где су скинули симболе Асадове власти, док су владине снаге напустиле престоницу.

Асад је побегао из земље и тренутно се налази у Русији, где је добио азил "из хуманитарних разлога". Кремљ је рекао да је одлуку о давању политичког азила Асаду донео лично председник Русије Владимир Путин.

После Асадовог пада, огромне колоне су забележене на путу ка и из Дамаска. 

Док се сиријске избеглице враћају својим кућама након рушења режима, други, вероватно његове присталице, беже и напуштају земљу.

Док Сиријци славе на улицама, а земља и свет се опорављају од шока услед изненадне офанзиве сиријских побуњеника, отвара се питање шта ће бити са земљом која је због грађанског рата била подељена више од 13 година.

Шта ће бити са Сиријом? Постоји 7 опција

Не зна се ко влада Сиријом. 

Земља је дубоко подељена и ово је тренутак огромне опасности.

Много одговорности је сада на моћној групи ХТС, коју предводи Абу Мохамед ал Џолани.

Група је претходно била повезана са Ал Каидом, са којом је јавно раскинула везе 2016.

САД и Британија је сматрају терористичком организацијом, а Вашингтон је као награду за хапшење Џоланија нудио 10 милиона долара. 

Али покрет је настојао да се дистанцира од својих екстремистичких корена и уместо тога наглашава посвећеност толеранцији према мањинама.

Чини се да је пред Сиријом сада седам опција

Прелазна влада: Могла би се формирати прелазна влада која би окупљала представнике опозиционих група, цивилног друштва и преостале елементе режима који су вољни да преговарају.

Ово би могле да помогну УН или неко друго међународно тело. 

Проблем могу бити дубоке поделе међу сиријским опозиционим фракцијама, недостатак поверења и потенцијалне разлике екстремистичких група

Избори: Могли би да се одрже избори под међународним надзором како би се успоставила нова влада. 

То би захтевало значајне припреме, укључујући стварање безбедног окружења, израду нацрта новог устава и решавање питања расељења милиона Сиријаца.

Логистички и безбедносни изазови организовања слободних и фер избора у Сирији, уз присуство ривалских фракција, чине ово тешким задатком.

Подела моћи: Да би се прилагодио разноликом пејзажу Сирије, могао би се увести федерални или децентрализовани политички систем. 

Ово би регионима попут територија под контролом Курда могло дати већу аутономију. 

Без снажног централног надзора, овај приступ ризикује даљу фрагментацију и потенцијалну доминацију регионалних милиција.

Улога различитих кључних играча: Сиријска национална коалиција или друга опозициона тела могу тражити да воде владу после Асада.

 Међутим, њихов легитимитет и јединство остају под знаком питања. 

Сиријске демократске снаге (СДФ) предвођене Курдима могле би се залагати за признање и аутономију у северној Сирији. 

Неки остаци Асадовог режима могу покушати да се интегришу у нову владу или утичу на њу, посебно ако задрже контролу над стратешким областима.

Фактор међународног утицаја: Земље попут Турске, Ирана и Саудијске Арабије ће вероватно имати реч у обликовању Сирије након Асада. 

Турска ће, на пример, желети да обузда курдску аутономију, док ће Иран настојати да задржи свој утицај.

Потреба за реконструкцијом: Обнова разорене инфраструктуре и економије Сирије биће критична.

Међународни донатори могу повезати помоћ са политичким реформама. Осигурање безбедности како би се спречило поновно појављивање екстремистичких група као што је ИСИС биће главни приоритет.

Земља може да утоне у нови хаос: Вакуум моћи могао би да доведе до продужене нестабилности, са ривалским фракцијама и страним силама које се боре за контролу.

Искуства Либије и Ирака после промене режима наглашавају опасности од хаотичне транзиције.

Шта каже свет?

Међународна заједница је сложна да је потребна уредна транзиција власти.

Русија

Министарство спољних послова Русије саопштило је у недељу да је Асад, након преговора са низом учесника сиријског сукоба, одлучио да поднесе оставку на функцију и напустио своју земљу, дајући инструкције о мирном преносу власти, као и да Русија није учествовала у преговорима.

Портпарол Кремља Дмитриј Песков је рекао да руска војска у Сирији чини све што је потребно да осигура безбедност својих војних база у тој земљи. Нагласио је да је тренутно прерано говорити о одржавању руског војног присуства у Сирији.

САД

Председник САД Џо Бајден изјавио је да Асад "треба да сноси одговорност" за своје поступке, као и да ће САД сарађивати са својим партнерима и заинтересованим странама у Сирији, помажући им да се изборе са ризицима.

САД одржавају контакт са опозиционим снагама у Сирији, укључујући покрет ХТС, јавио је лист "Вашингтон пост", позивајући се на неименованог америчког званичника.

У извештају се наводи да ће САД дозволити да се ХТС уклони са листе терористичких група, како би се омогућило успостављање ближих веза са том групом.

Високорангирани званичник америчке владе изјавио је у недељу да је Вашингтон спреман да помогне Сирији у процесу преноса власти, али да ће конкретне одлуке бити донете на основу поступака ХТС и других група.

Француска

Француска ће подржати политичку транзицију у Сирији након пада Асада, изјавио је в.д. француског министра спољних послова Жан-Ноел Баро и најавио да ће Француска у наредним данима послати специјалног дипломатског изасланика у Сирију.

Кина

Кинеско Министарство спољних послова позвало на што брже проналажење политичког решења за Сирију како би се обновили стабилност и ред.

Турска

Турски министар спољних послова Хакан Фидан позвао је на успостављање инклузивне администрације у Сирији, оценивши да је почело ''ново раздобље'' за ту земљу, након пада Асада.

Србија Данас/Блиц