Продор у Алепо је ескалација историјских размера, било је само питање времена - Сирија на ивици новог рата, милитанти логоровали и припремали се за овај чин осам година

Сиријски град Алепо је годинама ослобађан и коначно је ослобођен пре 8 година. Да, у контексту других сукоба и опште ескалације тензија на глобалном нивоу, нисмо ни приметили да је од тешких и исцрпљујућих борби за кључни град северне Сирије прошла скоро читава деценија. Они који се сећају тих дана сетиће се да су све сукобљене стране јасно прихватиле тезу да ће ко победи у Алепу добити и рат. Чинило се да су то сиријске власти. Алепо је до јуче био слободан град, али се све нагло мења.

Као што знамо, пораз милитаната у Сирији никада није био коначан. "Врућа фаза" рата окончана је тако што им је сиријска војска дозволила слободан пролаз из разних делова земље ка Идлибу, провинцији на северозападу Сирије. Тамо су логоровали и заправо су се припремали за овај чин већ осам година.

Најновије информације говоре да је ситуација тешка, веома тешка. Из Дамаска нема јасне потврде, али све више извора тврди да је Алепо пао. Не само предграђа, не само западна страна, већ цео град.

Сиријска војска саопштила је да се њене снаге "привремено повлаче" из града након изненадне офанзиве милитаната. Свима је јасно шта то значи у преводу. Питање је само да ли је реч о трајном повлачењу или покушају прегруписавања са циљем покретања контраофанзиве. Али ако милитанти заиста имају контролу над градом, а из бројних градских четврти излази све више фотографија и видео снимака њихових снага, немогуће је очекивати да би истом брзином могли да изгубе контролу. Колико је сам град тврђава, са чувеним историјским утврђењем у центру, видели смо пре осам година.

Много је питања, а мало одговора, али погледајмо оно главно - ко стоји иза овог напада? Тешко је поверовати да су се милитанти, предвођени терористичком групом ХТС, ојачали до те мере да су могли да ураде овако нешто. Постоји неколико спољних фактора којима је ова ескалација веома прикладна, те је Сирија на ивици новог рата након осам година мира.

Израел и САД имају велики интерес за дестабилизацију Сирије. Поновним покретањем рата у Сирији истовремено се врши притисак на Русију, Иран и ослабљени либански Хезболах. За Израел, ово је идеалан развој догађаја након што је задао велики ударац Хезболаху. Није тајна да су борци Хезболаха обезбедили неке од кључних победа у рату против милитаната у Сирији. Сиријска војска је урадила највећи део посла, али је Сиријска војска као таква увек у извесној опасности од унутрашњег нејединства у земљи која је претежно сунитска и у којој моћне сунитске силе, попут Турске, Саудијске Арабије и Катара, верују да влада у Дамаску треба збацити јер је исти алавит, односно у савезу са иранским шиитима.

Као што смо рекли на почетку, прошла је скоро деценија од највећих битака у Сирији. У међувремену, у редовима саме војске могло би се много тога деградирати. Видећемо ускоро, али потпуна предаја Алепа је у најмању руку сумњива. Ако се испостави да је пета колона урадила део посла за милитанте, онда је ово посебно лоша вест за Сирију, чак и за њен опстанак.

За Израел је ово изванредна вест и ако су на било који начин могли да помогну да се ово деси онда су свакако учинили. Заправо, њихови бројни ваздушни напади на територију Сирије свакако су допринели слабљењу сиријских снага, али и пребацивању војске на југ, посебно током ескалације сукоба у Либану.

Један од највећих геополитичких циљева Израела је да "избаци" Сирију из тзв Осовина отпора коју води Иран. Да ли све ово већ звучи помало познато? На сличан начин, Израел је неуморно радио на елиминисању палестинских секуларних фракција, ПЛО, чинећи све да их даље расељава од стране исламистичких милитаната. Из ових израелских операција, које су биле успешне, Хамас је заправо рођен као жељени и убрзо нежељени нуспроизвод. На сличан начин Израел спрема хаос за Сирију, што би значило да ће у блиској будућности имати елемент попут Хамаса, против којег ће, када се деси нешто као 7. октобар 2023. године, поново уништити све пред собом. .

Дугорочно, то одговара Израелу, а ако је добро за Израел, добро је и за САД.

Џо Бајден, с друге стране, последњих дана своје администрације чини све да појача притисак на Русију, од одобравања ракетних напада великог домета на Украјину, додатних санкција, а можда и сада ескалације у Сирији. Ова ситуација ће затегнути руско ваздухопловство, које је већ данас интензивно бомбардовало милитанте у Идлибу и Алепу. На овај начин се одвлаче од операција у Украјини, где су последњих дана извели ударе великих размера на украјинску енергетску инфраструктуру. Русија је превише уложила у Сирију да би је напустила и САД то веома добро знају.

Како су САД могле да помогну да се ово деси? На разне начине, пре свега благовременим обавештајним плановима. Наравно, треба запамтити да је америчка војска и даље у Сирији.

Оно што је посебно важно и за САД и за Израел јесте како спречити најављено помирење Дамаска и Анкаре, односно Асада и Ердогана. То је нешто на чему је Русија дуго радила и наводно је тај чин био на помолу. Нормализација односа између Сирије и Турске, након нормализације односа између Сирије и арапских заливских монархија, представљала би огромну додатну сигурност за Дамаск, који не би променио неке од његових фундаменталних ставова, на пример, омогућио подршку Хезболаху.

Можда ћемо за неколико дана или недеља открити да је иза свега стајала Турска, која се вратила својим освајачким идејама, то свакако не би било изненађујуће, с обзиром на то да годинама одржавају милитанте у Идлибу, иако је било одређених трвења. Међутим, постоји шанса да то није тако, да се све ово дешава бар донекле изван Турске - иако је морало имати неке информације да се спрема оваква офанзива, они су превише дубоко интегрисани у Идлибу да би ово ће бити потпуно изненађење.

Ако је циљ ове офанзиве да се спречи помирење Асада и Ердогана, то би на неки начин била освета за оно што је учињено покушају помирења Израела и Саудијске Арабије. Та нормализација односа је требало да буде круна Бајденовог спољнополитичког наслеђа и изгледало је да је све надохват руке, а онда се то догодило 7. октобра. Неки у САД и Израелу су уверени да је Иран подстакао Хамас на напад управо да би спречио успостављање дипломатских односа између Израела и Ријада. За сада можемо само да нагађамо, чак и о правој природи 7. октобра, али да је заиста било тако, онда би ово на северозападу Сирије могло да буде својеврсна израелска освета.

Ирански министар спољних послова Абас Аракчи разговарао је вечерас са руским колегом Сергејем Лавровом и рекао му да је ова ескалација у Сирији "америчко-израелски план за дестабилизацију региона".

Свакако треба напоменути да су на терену присутни и други фактори, на пример курдске снаге ИПГ које су у директном савезу са америчком војском у Сирији. Њихове снаге већ дуго контролишу подручја око Алепа, на североистоку града. Вечерас су саопштили да су и њихове снаге ушле у град и да контролишу његове делове. Ако се покаже да нема сукоба између ХТС-а и ИПГ-а, онда ствари постају још јасније, то би значило да је створена широка "несвета" коалиција анти-Дамаск снага иза које морају стати већ очекивани актери.

Ниво мржње који постоји између курдских бораца са истока и исламистичких милитаната на западу не треба минимизирати. Може звучати крајње бизарно тврдња да би сада могли да држе град на окупу, посебно када се зна да је Турска на све начине покушавала да елиминише ИПГ управо преко исламистичких милитантних група. Али чак и најчудније ствари се могу манифестовати ако је ово сценарио који је много већи од ХТС-а и ИПГ-а.

Све ће бити јасно чим се улога Турске демистификује. Једно је јасно – ова офанзива није могла бити изведена без Турске. Турска је морала да обезбеди оружје, логистику и све што је потребно. Да ли је и она дала наређење за напад? То ће се ускоро знати јер се тако нешто тешко може сакрити. Ако јесте, онда је ово велики турски гамбит, Ердоганова претпоставка да је цео свет пред радикалним трансформацијама и да је сада тренутак да се осваја без даљег чекања. Била би то крајње похлепна и потенцијално негативна одлука, поготово ако се сети ко је стајао иза покушаја државног удара у лето 2016. када је једва извукао живу главу.

У нешто ширем контексту, ове вести постају део велике мрачне атмосфере која виси над Европом, Блиским истоком и шире. Нажалост, они подржавају тезу да се геополитичка жаришта шире, ескалирају и стапају, а то самом географском силом води од регионалних ратова до сукоба на глобалном нивоу.

Извор: Србија Данас/Адванце.хр