Prodor u Alepo je eskalacija istorijskih razmera, bilo je samo pitanje vremena - Sirija na ivici novog rata, militanti logorovali i pripremali se za ovaj čin osam godina

Sirijski grad Alepo je godinama oslobađan i konačno je oslobođen pre 8 godina. Da, u kontekstu drugih sukoba i opšte eskalacije tenzija na globalnom nivou, nismo ni primetili da je od teških i iscrpljujućih borbi za ključni grad severne Sirije prošla skoro čitava decenija. Oni koji se sećaju tih dana setiće se da su sve sukobljene strane jasno prihvatile tezu da će ko pobedi u Alepu dobiti i rat. Činilo se da su to sirijske vlasti. Alepo je do juče bio slobodan grad, ali se sve naglo menja.

Kao što znamo, poraz militanata u Siriji nikada nije bio konačan. "Vruća faza" rata okončana je tako što im je sirijska vojska dozvolila slobodan prolaz iz raznih delova zemlje ka Idlibu, provinciji na severozapadu Sirije. Tamo su logorovali i zapravo su se pripremali za ovaj čin već osam godina.

Najnovije informacije govore da je situacija teška, veoma teška. Iz Damaska nema jasne potvrde, ali sve više izvora tvrdi da je Alepo pao. Ne samo predgrađa, ne samo zapadna strana, već ceo grad.

Sirijska vojska saopštila je da se njene snage "privremeno povlače" iz grada nakon iznenadne ofanzive militanata. Svima je jasno šta to znači u prevodu. Pitanje je samo da li je reč o trajnom povlačenju ili pokušaju pregrupisavanja sa ciljem pokretanja kontraofanzive. Ali ako militanti zaista imaju kontrolu nad gradom, a iz brojnih gradskih četvrti izlazi sve više fotografija i video snimaka njihovih snaga, nemoguće je očekivati da bi istom brzinom mogli da izgube kontrolu. Koliko je sam grad tvrđava, sa čuvenim istorijskim utvrđenjem u centru, videli smo pre osam godina.

Mnogo je pitanja, a malo odgovora, ali pogledajmo ono glavno - ko stoji iza ovog napada? Teško je poverovati da su se militanti, predvođeni terorističkom grupom HTS, ojačali do te mere da su mogli da urade ovako nešto. Postoji nekoliko spoljnih faktora kojima je ova eskalacija veoma prikladna, te je Sirija na ivici novog rata nakon osam godina mira.

Izrael i SAD imaju veliki interes za destabilizaciju Sirije. Ponovnim pokretanjem rata u Siriji istovremeno se vrši pritisak na Rusiju, Iran i oslabljeni libanski Hezbolah. Za Izrael, ovo je idealan razvoj događaja nakon što je zadao veliki udarac Hezbolahu. Nije tajna da su borci Hezbolaha obezbedili neke od ključnih pobeda u ratu protiv militanata u Siriji. Sirijska vojska je uradila najveći deo posla, ali je Sirijska vojska kao takva uvek u izvesnoj opasnosti od unutrašnjeg nejedinstva u zemlji koja je pretežno sunitska i u kojoj moćne sunitske sile, poput Turske, Saudijske Arabije i Katara, veruju da vlada u Damasku treba zbaciti jer je isti alavit, odnosno u savezu sa iranskim šiitima.

Kao što smo rekli na početku, prošla je skoro decenija od najvećih bitaka u Siriji. U međuvremenu, u redovima same vojske moglo bi se mnogo toga degradirati. Videćemo uskoro, ali potpuna predaja Alepa je u najmanju ruku sumnjiva. Ako se ispostavi da je peta kolona uradila deo posla za militante, onda je ovo posebno loša vest za Siriju, čak i za njen opstanak.

Za Izrael je ovo izvanredna vest i ako su na bilo koji način mogli da pomognu da se ovo desi onda su svakako učinili. Zapravo, njihovi brojni vazdušni napadi na teritoriju Sirije svakako su doprineli slabljenju sirijskih snaga, ali i prebacivanju vojske na jug, posebno tokom eskalacije sukoba u Libanu.

Jedan od najvećih geopolitičkih ciljeva Izraela je da "izbaci" Siriju iz tzv Osovina otpora koju vodi Iran. Da li sve ovo već zvuči pomalo poznato? Na sličan način, Izrael je neumorno radio na eliminisanju palestinskih sekularnih frakcija, PLO, čineći sve da ih dalje raseljava od strane islamističkih militanata. Iz ovih izraelskih operacija, koje su bile uspešne, Hamas je zapravo rođen kao željeni i ubrzo neželjeni nusproizvod. Na sličan način Izrael sprema haos za Siriju, što bi značilo da će u bliskoj budućnosti imati element poput Hamasa, protiv kojeg će, kada se desi nešto kao 7. oktobar 2023. godine, ponovo uništiti sve pred sobom. .

Dugoročno, to odgovara Izraelu, a ako je dobro za Izrael, dobro je i za SAD.

Džo Bajden, s druge strane, poslednjih dana svoje administracije čini sve da pojača pritisak na Rusiju, od odobravanja raketnih napada velikog dometa na Ukrajinu, dodatnih sankcija, a možda i sada eskalacije u Siriji. Ova situacija će zategnuti rusko vazduhoplovstvo, koje je već danas intenzivno bombardovalo militante u Idlibu i Alepu. Na ovaj način se odvlače od operacija u Ukrajini, gde su poslednjih dana izveli udare velikih razmera na ukrajinsku energetsku infrastrukturu. Rusija je previše uložila u Siriju da bi je napustila i SAD to veoma dobro znaju.

Kako su SAD mogle da pomognu da se ovo desi? Na razne načine, pre svega blagovremenim obaveštajnim planovima. Naravno, treba zapamtiti da je američka vojska i dalje u Siriji.

Ono što je posebno važno i za SAD i za Izrael jeste kako sprečiti najavljeno pomirenje Damaska i Ankare, odnosno Asada i Erdogana. To je nešto na čemu je Rusija dugo radila i navodno je taj čin bio na pomolu. Normalizacija odnosa između Sirije i Turske, nakon normalizacije odnosa između Sirije i arapskih zalivskih monarhija, predstavljala bi ogromnu dodatnu sigurnost za Damask, koji ne bi promenio neke od njegovih fundamentalnih stavova, na primer, omogućio podršku Hezbolahu.

Možda ćemo za nekoliko dana ili nedelja otkriti da je iza svega stajala Turska, koja se vratila svojim osvajačkim idejama, to svakako ne bi bilo iznenađujuće, s obzirom na to da godinama održavaju militante u Idlibu, iako je bilo određenih trvenja. Međutim, postoji šansa da to nije tako, da se sve ovo dešava bar donekle izvan Turske - iako je moralo imati neke informacije da se sprema ovakva ofanziva, oni su previše duboko integrisani u Idlibu da bi ovo će biti potpuno iznenađenje.

Ako je cilj ove ofanzive da se spreči pomirenje Asada i Erdogana, to bi na neki način bila osveta za ono što je učinjeno pokušaju pomirenja Izraela i Saudijske Arabije. Ta normalizacija odnosa je trebalo da bude kruna Bajdenovog spoljnopolitičkog nasleđa i izgledalo je da je sve nadohvat ruke, a onda se to dogodilo 7. oktobra. Neki u SAD i Izraelu su uvereni da je Iran podstakao Hamas na napad upravo da bi sprečio uspostavljanje diplomatskih odnosa između Izraela i Rijada. Za sada možemo samo da nagađamo, čak i o pravoj prirodi 7. oktobra, ali da je zaista bilo tako, onda bi ovo na severozapadu Sirije moglo da bude svojevrsna izraelska osveta.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Arakči razgovarao je večeras sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom i rekao mu da je ova eskalacija u Siriji "američko-izraelski plan za destabilizaciju regiona".

Svakako treba napomenuti da su na terenu prisutni i drugi faktori, na primer kurdske snage IPG koje su u direktnom savezu sa američkom vojskom u Siriji. Njihove snage već dugo kontrolišu područja oko Alepa, na severoistoku grada. Večeras su saopštili da su i njihove snage ušle u grad i da kontrolišu njegove delove. Ako se pokaže da nema sukoba između HTS-a i IPG-a, onda stvari postaju još jasnije, to bi značilo da je stvorena široka "nesveta" koalicija anti-Damask snaga iza koje moraju stati već očekivani akteri.

Nivo mržnje koji postoji između kurdskih boraca sa istoka i islamističkih militanata na zapadu ne treba minimizirati. Može zvučati krajnje bizarno tvrdnja da bi sada mogli da drže grad na okupu, posebno kada se zna da je Turska na sve načine pokušavala da eliminiše IPG upravo preko islamističkih militantnih grupa. Ali čak i najčudnije stvari se mogu manifestovati ako je ovo scenario koji je mnogo veći od HTS-a i IPG-a.

Sve će biti jasno čim se uloga Turske demistifikuje. Jedno je jasno – ova ofanziva nije mogla biti izvedena bez Turske. Turska je morala da obezbedi oružje, logistiku i sve što je potrebno. Da li je i ona dala naređenje za napad? To će se uskoro znati jer se tako nešto teško može sakriti. Ako jeste, onda je ovo veliki turski gambit, Erdoganova pretpostavka da je ceo svet pred radikalnim transformacijama i da je sada trenutak da se osvaja bez daljeg čekanja. Bila bi to krajnje pohlepna i potencijalno negativna odluka, pogotovo ako se seti ko je stajao iza pokušaja državnog udara u leto 2016. kada je jedva izvukao živu glavu.

U nešto širem kontekstu, ove vesti postaju deo velike mračne atmosfere koja visi nad Evropom, Bliskim istokom i šire. Nažalost, oni podržavaju tezu da se geopolitička žarišta šire, eskaliraju i stapaju, a to samom geografskom silom vodi od regionalnih ratova do sukoba na globalnom nivou.

Izvor: Srbija Danas/Advance.hr