Хашки трибунал се предомислио! Чињенице о операцији "Олуја" о којима се мало прича

Овај егзодус преко 200.000 Срба из Крајине, уз више хиљада мртвих, остаје упамћен у историји као највеће етничко чишћење на тлу Европе од Другог светског рата. Хиљаде кућа и српских цркава је спаљено до темеља. Мање од 10% протераног становништва се вратило на своје земљиште.

Годинама након свршетка рата услед притиска међународне заједнице и документованих злочина, Међународни кривични суд за бившу Југославију (ICTY) подиже оптужнице против хрватских генерала Анте Готовине, Младена Маркача и Ивана Чермака. Били су оптужени за заједнички криминални подухват, присилно расељавање становништва, затирање имовине и верских објеката, и више убистава недужних цивила.

Због подизања оптужнице 2001. године, Анте Готовина је побегао и више година провео у бекству, што је знатно успорило почетак суђења. Хрватска влада је у више наврата тврдила да "не зна где се налази", што је изазвало велико незадовољство међу жртвама ових злочина и њиховим породицама, али и међународне заједнице.

Готовина је ухапшен 2005. године у Шпанији, на Канарским острвима, захваљујући међународној потерници и сарадњи шпанске полиције са Интерполом. Његово хапшење тада је било услов за наставак преговора Хрватске са Европском унијом.

Суђење Готовини, Маркачу и Чермаку почело је 2008. године у Хагу. Тужилаштво је тврдило да су генерали деловали у складу са планом политичког и војног врха Хрватске – на челу са председником Фрањом Туђманом – да Срби више никада не живе у Хрватској. Главне тачке оптужнице садржале су нелегално гранатирање Книна, Бенковаца, насиље над цивилима и присилно уклањање српског становништва.

У априлу 2011. године Хашки трибунал донео је пресуду која је по први пут дала осећај правде српским жртвама. Анте Готовина осуђен је на 24 године затвора, Маркач на 18, а Чермак је ослобођен услед мањка доказа.

Међутим, само годину дана касније, у новембру 2012. године, Апелационо веће Хашког трибунала ослобађа Готовину и Маркача свих оптужби. Ово чини под доказима да "нема доказа да је град Книн противзаконито гранатиран, као и да, док се појединачни злочини јесу десили, нема доказа за повезаност са наредбама државног врха Хрватске.

Сваког 5. августа, на дан када је Хрватска војска током Олује ушла у Книн, слави се "Дан побједе и домовинске захвалности". У Србији и Републици Српској обележава се помен на све страдале и прогнане Србе. Чак 30 година након злочина нико није одговарао. Српске жртве, од којих скоро сви преживели живе у изгнанству ван својих домова, никад нису добиле правду. 

Данашње генерације Срба постављају питање: Ако Олуја није била злочин - зашто су домови наших предака у Крајини отети?

Аутор: Огњен Петровић