Херојски народ Азербејџана – У Црвеној армији их погинуло 250.000, гинули и за слободу Србије
Због све бољих односа између две државе, у јавности у Србији последњих година се све више прича о Азербејџану али врло мали број људи у нашој земљи зна да је овај храбри и родољубиви народ у Другом светском рату дао огромне жртве у борби против Хитлера и да су стотине Азербејџанаца погинуле у биткама за ослобођење Србије и Београда у јесен 1944. и пролеће 1945. године.
Када су Хитлер и немачке хорде убица напале Совјетски Савез, из Азербејџана је на фронт отишло 681.000 људи. Сваки пети становник ове совјетске републике. Која је у то време имала око 3.400.000 становника.
Од бораца Бакуа, Миљске и Карабашке степе, Абшерона, Курско – аракинске низије, Генџе и других делова Азербејџана формиране су 77, 223, 336, 402. и 416. стрељачка дивизија Црвене армије, које су свој ратни пут завршиле у ослобођеној Европи.
Више од 250.000 бораца Црвене армије из ове поносне земље није се вратило својим кућама, својим породицама. Скоро да нема породице која није у црно завијена. Њихова младост покошена је на пољима смрти од Кавказа, Волге и Стаљинграда, до Србије, Велике Мораве и Београда.
Добро сте прочитали. На хиљаде ратника из Азербејџана учествовало је у ослобађању Србије. А стотине њих су погинуле. Највише у саставу 223. азербејџанске стрељачке дивизије, која је учествовала у ослобађању Источне Србије, Велике Плане и Београда.
Због хероизма који су њени припадници исказали у биткама у Србији, ова дивизија је непосредно након ослобођења Београда променила име у Црвеноармејска 223. београдска дивизија.
Остала су сећања да су Азербејџанци највише страдали у борбама које су у октобру 1944. године вођене око Народног позоришта у Београду. Пре тога, борци са Кавказа учествовали су у заузимању зграде Главне београдске поште и Скупштине Србије.
Од 17. до 19. октобра борци Прве пролетерске бригаде НОВЈ су два пута заузимали зграду Народног позоришта али су Немци оба пута извели успешне контранападе. У трећем јуришу на зграду, 19.октобра, учествовали су и борци 223. дивизије Црвене армије. Зграда је заузета а њена одбрана је поверена припадницима италијанске дивизије Гарибалди, који су успешно одбили све контранападе Немаца.
У борбама око и у згради Народног позоришта погинуле су десетине црвеноармејаца из Азербејџана.
Одмах после рата њима је на Тргу републике био подигнут споменик али је он уклоњен у време сукоба Југославије и Стаљина.
О ратном путу 223. дивизије снимљен је документарни филм „Од Касписког мора до Дунава“ а књига
команданта дивизије Бахиса Мехтијева преведена је и на српски језик.
Више од 130 Азербејџанаца проглашено је за хероје Совјетског Савеза, док је генерал – мајор Ази Асланов највећи совјетски орден добио два пута. Још 170.000 бораца из те земље награђенбо је другим одликовањима и признањима.
Неставарно звучи податак да се у Другом светском рату међу 681.000 бораца Црвене армије налазило
више од 100.000 жена.
Али нису поносне кћери Каспијског језера, Кавказа и Поткавказја свој допринос ослобођењу Русије, Украјине, Белорусије, Румуније, Србије и других поробљених земаља дале само са пушком у рукама.
Ништа мање заслужне су па је ратна привреда те републике све време радила тако да се одсуство мушкараца мало примећивало. Највише жена радило је у нафтној индустрији, од које је пресудно зависило да ли ће тенкови и авиони јуначке Црвене армије имати довољно горива.
Од 1941. до 1945. године више од 70 процената нафте, 80 процената бензина и 90 процената моторних уља произведено је у рафинеријама на обалама Каспијског језера, у Бакуу и околини.
Од почетка до краја рата Азербејџанке ангажоване у производњи нафте радиле су и по шеснаест часова дневно. А какав је тај рад био, са колико заноса и пожртвовања су се трудиле да помогну својим синовима, очевима и сестрама код Стаљинграда, Курска и на другим ратиштима, најбоље говори податак да су обориле светски рекорд у количини произведене нафте у једном дану.
