КАКО ЈЕ ВЕЛИКИ ВОЈВОДА РАДОМИР ПУТНИК ДОБИО ПРЕЗИМЕ? Постоје две приче и обе су веома интересантне!
Презиме се после преносило са генерације на генерацију све до војводе Радомира Путника
Радомир Путник био је српски војсковођа, министар војни, војвода, начелник Главног генералштаба Војске Краљевине Србије у Балканским ратовима (1912-1913) и у Првом светском рату. Као главни стратег српске војске, Путник је био и главни архитекта великих српских победа у биткама на Куманову - 1912 против Османлија, против Бугара на Брегалници - 1913, против Аустро-Угара на Церу и Колубари - 1914.
ЈЕДИНИ СНИМАК ТЕСЛИНЕ САХРАНЕ: Српски научник имао је две скромне жеље (ВИДЕО)
МРТВОГ СУ ГА СЕ ПЛАШИЛИ, А ОНДА ГА И ФОТОГРАФИСАЛИ: Четнички мајор од ког су Аустроугари дрхтали
МИСТЕРИОЗНО УБИСТВО НА СРПСКОМ ДВОРУ: Принц Ђорђе се нашао усред скандала, а онда је напустио престо
Радомир Путник је током своје богате војничке каријере био два пута начелник Главног генералштаба, пет пута Министар војни и начелник Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије у Балканским и Првом светском рату и свакако један од највећих војних стратега у историји нашег народа. О његовој каријери зна се много, али је порекло његовог презимена мање познато.
Заједно са Живојином Мишићем припремио је све ратне планове за Балканске ратове и за Први светски рат. После велике победе над османским снагама у Кумановско бици у октобру 1912, постао је први српски војвода, што је српски еквивалент чину фелдмаршала. Са Крфа 1916. године упућен је на лечење у Ницу, где су га француски савезници примили с великим поштовањем и доделили му вилу као заслужном савезничком команданту.
Рођен је 24. јануара 1847. године у Крагујевцу, од оца Димитрија, познатог учитеља у основној школи и мајке Марије. Имао је два брата и две сестре.
Оно што је интересантно јесте порекло необичног презимена војводине породице – Путник.
Наиме, Радомирова породица добила је надимак Путник у време када су се њихови преци, тачније деда Арсеније, доселили са Косова у Банат, у Белу Цркву. Вероватно су због чињенице да су “допутовали” и добили презиме, мада о томе постоји и једна, колоритнија прича.
Кажу да је, када су деду Радомира Путника, Арсенија, који је тада имао око седам година, упитали како се зове, дечак одговорио да је он “путник у непознатом правцу”. Тако је Арсеније постао први Путник, а презиме се после преносило са генерације на генерацију све до војводе Радомира Путника.
Војвода Путник умро је годину дана по доласку у Француску и био је сахрањен. Његови посмртни остаци пребачени су на Ново Гробље у Београд, где му је, прилозима многобројних поштоваоца, 1926. године подигнут велики споменик.