КОНТРОЛОРЕ ГСП-А ЗОВЕМО РИЏОВАНИ ПО ОВОМ ЧОВЕКУ! Несвесно кумовао свим будућим генерацијама аутобуских службеника
Несвесно "кумовао" свим будућим генерацијама ГСП контролора
Контролори у аутобусима ГСП-а никада нису били нарочито популарни. Ипак, прича о томе како су они добили погрдан назив "риџе" или "риџовани", далеко је занимљивија и шира од проблема престоничког градског превоза и шверцовања у њему.
ЧАРОБЊАК ЕЛЕКТРИЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ БИО ИСПРЕД СВОГ ВРЕМЕНА: Након 100 година научници открили чему служи Теслин вентил
ОНА ЈЕ БИЛА НАЈВОЉЕНИЈА СРПСКА ВЛАДАРКА: Кнегиња Љубица војницима није дала да се предају и изговорила је ЧУВЕНУ реченицу! (ФОТО)
ИСТОРИЈСКО ОБРАЋАЊЕ ЈОСИПА БРОЗА! Како је Тито још пре 46 година ПРЕДВИДЕО судбину Косова (ВИДЕО)
Прича о београдским "риђованима" почела је 1951. Те године карта у јавном превозу југословенске престонице је поскупела петоструко! Улазило се на једна, задња врата поред којих је углавном седео кондуктер. Ако то није био случај, кондуктери, обично двоје су се кретали по возилу. Ако би неко и успео да се у гужви провуче без карте, сачекали би га контролори!
Прича каже да се ондашњи контролори нису крили нити хватали путнике "на препад". Имали су униформе, а нарочито су биле упадљиве капе које су носили.
Кажу да је веома сличну стално носио и амерички генерал у Корејском рату Метјуу Риџвеј, човек који се сматра најзаслужнијим за премоћ коју су снаге Уједињених нација стекле над севернокорејским.
По причи, управо у капи лежи разлог због кога су се "реџовани" уселили у београдске аутобусе. Други пак мисле да је разлог дубљи - наиме, у домаћим, социјалистичким медијима, због учешћа Америке у Корејском рату, Метју Риџвеј је приказиван у најмрачнијем светлу и имао је искуључиво негативан третман.
Београђанима није требало много да повежу "мрског лика" и контролоре који по сваку цену хоће да им наплате карту.
И тако су ови други постали прво "риџвеји", па онда у адаптираном сленгу "риџовани", па "риџе"… Назив је до данас остао погрдан.
Иако је након Другог светског рата највећи део цивилизованог света веровао да се такви ужаси више никада неће поновити, већ у јуну 1950. године избио је сукоб који је претио да свет гурне у још једно, вероватно фатално разарање.
Корејски рат је започео као грађански након што је комунистичка Демократска Народна Република Кореја напала капиталистичку Републику Кореју. Због хладноратовских тензија у сукоб су убрзо ушле Сједињене Америчке Државе, а затим и Народна Република Кина и Совјетски Савез. САД су убрзо подржале још неке државе Уједињених нација и тако је на крајњем истоку Азије избио је највећи сукоб који је свет видео од Другог светског рата.
Рат се окончао примирјем које је постигнуто 27. јула 1953. и које је и даље на снази тако да се, правно гледано, сукоб никада ни није завршио. Северна, али и Јужна Кореја су доживеле неуспех у покушају уједињења, а на обе стране је погинуло 3 милиона људи уз неописива разарања.
Метју Риџвеј је преживео Корејски рат и овенчан славом се вратио у Америку. Касније је обављао још многе високе војне дужности. Из активне службе се повукао 1955. а преминуо је у дубокој старости 26. јула 1993. вероватно никада не сазнавши да је несвесно "кумовао" свим будућим генерацијама ГСП контролора у југословенској, а потом и српској престоници.