УСПОН И ПАД "ПОРОДИЦЕ": Све је почело чувеним Слобиним говором на Газиместану - где су завршили после 5.октобра? (ФОТО/ВИДЕО)

Сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу без државних почасти. Мирјана Марковић преминула је 2019. године у Русији. Марија и Марко нису присуствовали сахрани својих родитеља у Србији.

Од хиперинфлације до санкција и ратова, од демонстрација, тенкова на улицама и распада државе до оптужби за ратне злочине, овако бисмо у пар речи описали владавину Слободана Милошевића, али и његове супруге Мирјане Марковић, за коју и данас тврде да је била та која је из сенке вукла конце и утицала на важне државне одлуке.

С друге стране њихов син, Марко, довођен је у везу са незаконитим радњама, шверцом цигарета, нафте, аутомобила, пребијања политичких неистомишљеника његовог оца.

Док већи део јавности деведесете памти по ратовима и лошим одлукама и потезима брачног пара Марковић-Милошевић, постоје они који их и данас величају.

Како је изгледао успон и пад породице Милошевић, где су почели а како после 5. октобра?

Од "вође свих Срба" до смрти у Шевенинген

Више од једне деценије дугу владавину Милошевић је почео говором 28. јуна 1989. године на Газиместану на Косову, на прослави 600 година од Косовске битке, а најупечатљивији део говора била је порука Србима "Нико не сме да вас бије".

Претходно, на оснивачком конгресу Социјалистичке партије Србије, 27. јула исте године, постао је први председник те странке настале уједињењем дотадашњег Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије. На превременим изборима, децембра 1992, поново је изабран за председника Србије, а од 1997. до октобра 2000. године био је председник Савезне Републике Југославије.

У историји је остао упамћен и као председник који је на улице главног града извео тенскове и полицијске водене топове на демонстранте 9. марта 1991. године. Његову чувену реченицу из говора "Ако не знамо да радимо знамо да се бијемо" деведесетих је спровео у дело, када је, по мишљењу већег дела јавности, због вођења лоше државне политике дошло до распада Југославије, ратова и касније НАТО агресије на нашу земљу.

Период његове владавине окончан је 2000. године, победом кандидата ДОС на изборима за председника СРЈ.

Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу објавио је 27. маја 1999. године, током НАТО бомбардовања СРЈ оптужницу против Милошевића.

Ухапшен је 1. априла 2001. године, а 3 месеца касније испоручен Хашком трибуналу. Умро је од инфаркта у притвору, а његови посмртни остаци допремљени су из Хага у Београд 15. марта 2006. године.

Сахрањен је у дворишту породичне куће у Пожаревцу, без државних почасти.

Мирјана Марковић - владар из сенке?

Мира Марковић је била главни ковач каријере свог супруга, а познато је да му је често писала говоре. Након што је Милошевић победио на парламентарним, а затим на председничким изборима, 1993. године она је решила да оснује своју партију, која се звала Југословенска левица (ЈУЛ), како би још више учврстила моћ њеног супруга.

Многи њени политички противници тврдили су да је вешто контролисала медије у Србији, а на терет јој се стављају и друге оптужбе. Међу озбиљним су и неразјашњења политичка убиства новинара Славка Ћурувије, затим Ивана Стамболића, приписивала јој се и умешаност у помагање у пословима шверца цигарета у којима је Марко учествовао...

Неколико дана пре убиства премијера Зорана Ђинђића, 2003. године отишла је у Русију, а 3 године касније добила политички азил.

Интерпол је за њом 2005. године расписао међународну потерницу јер се није појавила на суђењу у Србији за злоупотребу службеног положаја, због оптужби да је учествовала у незаконитој додели државног стана дадиљи свог унука. Судило јој се у одсуству, а у марту 2019. године Апелациони суд у Београду је укинуо пресуду по којој је Марковић била осуђена на једногодишњу казну затвора.

Умрла је 14. априла 2019. године у Русији. Кремацији у Амбасади Србије у Москви присуствовао је син Марко и особље амбасаде, али ни ћерка ни син нису присуствовали сахрани у Србији.

Урна је положена у дворишту породичне куће у Пожаревцу, поред места где је сахрањен и Слободан Милошевић.

Где су данас Марија и Марко Милошевић?

Марко и Марија Милошевић, данас живе повучене животе далеко од очију јавности. Марко је после 5. октобра 2000. године напустио  Југославију. Са лажним пасошем који је имао покушао је да оде у Пекинг, али је 9. октобра депортован у Русију у којој је и данас. Са невенчаном супругом Милицом Гајић добио сина Марка, у међувремену је упловио у други брак, с универзитетском професорком с којом је добио ћерку коју је назвао по сестри Марији.

Деведесетих је у Пожаревцу отворио луксузни ноћни клуб "Мадона" где се наводно окупљала елита подземља источне Европе. У исто време, на плацу компаније "Бамби" отвара забавни парк "Бамбиленд" који је, према одређеним спекулацијама, служио највише за прање новца.

У том периоду је почео да се све чешће јавно доводи у везу са незаконитим радњама, па се његово име повезује са шверцом цигарета, нафте, аутомобила па чак и наркотика.

Нашао се на суду због отмице и пребијања активисте покрета "Отпор" Зорана Миловановића, који је на суду сведочио да је Марко од њега тражио да му каже колико пара, као активиста "Отпора", добија из иностранства и ко је главни човек у "Отпору" и да је чак упалио и моторну тестеру и претио да ће га њоме исећи, а потом бацити у Велику Мораву.

Пред Општинским судом у Пожаревцу Марко је осуђен 2004. године на шест месеци затвора због кривичног дела принуде. Тада већ увелико није био у држави.

У јавности је последњи пут виђен 2019. године када се појавио на кремацији своје мајке у Русији.

С друге стране, ћерка Слободана Милошевића Марија, све време живи у Црној Гори, далеко од очију јавности. Није била ни на мајчиној сахрани јер је била спречена да присуствује пошто не поседује путне исправе и остала потребна лична документа. На кући на Цетињу у којој живи ролетне су стално спуштене, а Марија ретко излази.

Она наводно има двојицу момака који јој помажу и још једног за кога се већ дуго прича да јој је партнер. Врло је опрезна и неприметна јер не жели да је ико услика, а камо ли било шта више.