Свети Сава – Темељ српског духовног, културног и правног идентитета

 Његов живот и дело оставили су неизбрисив траг на српску историју. Као први архиепископ аутокефалне Српске православне цркве, просветитељ, законодавац и културни реформатор, Сава је обликовао идентитет средњовековне Србије, а његов утицај се осећа до данас. Његова личност и делатност повезале су духовност, образовање и државност, поставивши темеље српског народног бића.

1. Рани живот и духовни позив: Од принца до монаха

Растко Немањић рођен је у краљевској породици, али је рано одбацио дворски живот. Око 1191. године тајно бежи на Свету Гору и замонашује се у манастиру Русикон под именом Сава. Тиме започиње пут духовног трагања и унутрашње трансформације који ће обележити његов живот.

Његов боравак на Светој Гори није био само израз личне побожности, већ и стратешки чин – повезивање Србије са византијском духовном традицијом и монашким наслеђем.

2. Утемељивач аутокефалне Српске православне цркве

Године 1219. Сава од цара Теодора Ласкариса и патријарха Манојла И Сарантена издејствује аутокефалност (самосталност) Српске цркве и постаје њен први архиепископ. Тиме се Србија црквено осамостаљује, што је било пресудно за формирање стабилне и независне државе.

1. Аутокефалност је омогућила:
2. стварање српске црквене хијерархије,
3. развијање домаће теологије и богослужења на српском језику,
4. чврсто повезивање вере са државом и народом.

3. Свети Сава као законодавац и просветитељ
Сава је аутор Законоправила (Номоканона) – најважнијег правног документа средњовековне Србије. Овај кодекс обједињује византијско црквено право и световно право, прилагођено српском контексту. Тиме поставља правни темељ државне управе и црквене организације.

Основао је и обновио бројне манастире (Студеница, Хиландар, Жича) и школе. Његово деловање у области просвете укључује:

1. увођење писмености у широке слојеве народа,
2. развој српског језика као литургијског и административног језика,
3. ширење хришћанске етике и врлина.

4. Национални идентитет кроз светосавље

Светосавље није само религиозни појам – то је концепт српског идентитета, утемељен на православљу, народној култури и образовању. Свети Сава је у том смислу:

1. духовни отац нације – творац моралних и етичких начела српског народа,
2. културни симбол – чувар и носилац идентитета у тешким временима османске окупације,
3. просветитељ – идеал узорног учитеља, утемељеног у вери и знању.

Његово поштовање надилази религиозне оквире и обухвата све слојеве друштва, без обзира на образовање, регион или политичку припадност.

5. Свети Сава у колективном памћењу: Култ, школске славе и традиција

Култ Светог Саве развијао се вековима и постао темељ српске духовне вертикале. Његов празник – Савиндан (27. јануар) – установљен је као школска слава још у 19. веку, чиме се симболички повезују вера, образовање и нација.

1. Улога Светог Саве у колективном памћењу огледа се и у:
2. народним песмама и легендама,
3. иконографији и фрескама,
4. књижевним и филозофским делима (Његош, Црњански, владика Николај Велимировић),
5. именима школа, улица, болница, па и највећег православног храма на Балкану – Храма Светог Саве у Београду.

Свети Сава као вечни темељ српске духовности и идентитета

Свети Сава је много више од религиозне фигуре – он је симбол српске душе, њен духовни компас и културни бедем. Његова дела су спој вере, знања и правде, а његов лик остаје надахнуће кроз векове. Без њега, тешко је замислити српску историју, образовање и православље. Његов живот остаје порука да само склад између духа, знања и заједништва може да обликује идентитет једног народа.

Пројекат је финансиран од стране Минситарства информисања и телекомуникација. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.