4. ОКТОБАР је СВЕТСКИ ДАН ЗАШТИТЕ ЖИВОТИЊА: Оне су равноправни становници наше планете! (ФОТО)
Светски дан заштите животиња обележава се 4. октобра још од 1931. године.
Почело је у Фиренци на конвенцији еколога. У то време овај дан се прослављао као дан св. Фрање Асишког, свеца заштитника животиња и животне средине. Временом је изгубио своје верско обележје и одавно представља празник свих љубитеља и заштитника животиња без обзира на веру и нацију.
Овог дана све организације за заштиту животиња и сви азили за животиње у свету отварају своја врата за посетиоце, организују информативно-едукативне штандове, радионице, разне врсте едукација, групна дружења, прикупљање донација и разне друге активности.
Представљени резултати истраживања о навикама у исхрани: Важно је да знамо шта једемо
НИКО ВИШЕ НИЈЕ БЕЗБЕДАН: У Раковици ученик осмог разреда УДАРИО песницом НАСТАВНИЦУ у ГЛАВУ!
СРБИН на путу до ОТКРИЋА које ће променити свет! Владимир са светским стручњацима РАДИ НА ЛЕКУ КОЈИ ЋЕ ПОБЕДИТИ РАК!
Ове активности треба да нас подсете на следеће:
– Животиње су равноправни становници наше планете са којима делимо свој живот на њој,
– оне имају једнако право на живот као и ми,
– оне, као и ми, осећају бол, патњу, страх и стрес, тако да им не смемо чинити оно што не желимо да неко чини нама, оно што санкционишемо у оквиру нашег, људског, друштва.
Овог дана такође треба да се подсетимо да је човек истребио многе животињске врсте уништавајући њихова станишта и експлоатишући их зарад профита и забаве. Огроман број кућних љубимаца пати и умире одбачен на улицама или у препуним азилима. Само у Европи преко 35.000 животиња годишње страда у мукама у бесмисленим експериментима. Преко 50 милиона животиња годишње се убије на најсвирепије начине због крзна. Милиони животиња широм света пате и умиру у транспортима, кланицама, циркусима, разним фијестама, тркама, зоо вртовима, борбама …
Почеци заштите животиња могу се пратити до у далеку прошлост човечанства. У време стварања организованог људског друштва наилазимо на прве трагове, па све до 17. века, "заштиту" су диктирали владари и сводила се на основна упутства дата народу, о томе да стоку треба хранити и појити и не треба батинати. У периоду од 17-19 века о заштити говоре велики мислиоци свог времена и тада почиње да се говори о правима животиња и моралној обавези човека да их штити. Од 19. века па до данас о заштити говоре научници и "обични" људи.
УМРЕЋЕТЕ АКО ЈЕ ДОДИРНЕТЕ: Смањиће вам мозак и уништити нерве! (ВИДЕО)
СЈАЈНЕ ВЕСТИ ЗА НАШУ ЗЕМЉУ: Србија НАЈПОЖЕЉНИЈА ДЕСТИНАЦИЈА у Европи, прочитајте ЗАШТО нас СТРАНЦИ ОБОЖАВАЈУ
ПОГЛЕДАЈТЕ СРАМАН СНИМАК КРАЂЕ: Новосађанка украла мобилни телефон од девојчице! (ВИДЕО)
Чињеница да су животиње осећајна бића која осећају бол, патњу, страх и стрес, коју је наука потврдила, довела је до тога да велики број људи постави питање о моралној исправности експлоатације животиња. Убрзани технички и технолошки напредак цивилизације, у 20. веку, омогућио је бесомучну експлоатацију, злостављање и убијање животиња. Одговор на то је управо активирање великог броја појединаца и организација на њиховој заштити, који су се организовали у покрете за заштиту животиња.
Присталице покрета о правима животиња сматрају да су права животиња подједнако важна као и права људи, те да човек нема морално оправдање да користи животиње за своје различите потребе. Из претходног произлази теорија о потпуном ослобађању животиња од људске експлоатације и употребе.