70 година од смрти Томаса Мана: Један од ретких којима се Хитлер директно обраћао

Већ првим романом "Буденброкови" објављеним 1901. млади Томас Ман представио се као велики писац, иако га, како најчешће бива, јавност није брзо прихватила. Тек потоња издања овог дела донела су му шире признање. И када је готово три деценије потом, 1929. године, добио Нобелову награду за књижевност, признање је уледило због "Буденброкових" док му је рецимо "Чаробни брег" који је тада већ био познат, и данас се најчешће сматра његовим најуспелијим романом, донео негативне критике чак и оних који су му доделили Нобелову награду.

Ман је био у извесном смислу нетипична књижевна појава. Био је изразити индивидуалист. Није припадао никаквим књижевним групама, ма какво сврставање било му је одбојно. Држао се резервисано, уздржано, према људима уопште. Његова дела углавном су била плод личног искуства, већина његових књижевних јунака били су реалне личности, од времена одрастања у Либеку до позних дана.

Будући да је његово писање било благо критичко, иронично, одмерено духовито, понекад пецкаво, уследила су бројна непријатељства оних који су се препознали. У родном Либеку је отуда, после појаве "Буденброкових" био готово омрзнут. Нешто слично га је пратило током читавог живота.

Чак и у поратном периоду, раних педесетих добијао је уз званична признања и претећа писма, плод оног што је говорио и писао о својим сународницима због подршке нацистичком режиму.

Доживео је да га у Вашингтону саслушава и један конгресни комитет, због наводних неамеричких ставова и извесног разумевања за политику званичне Москве. Био је једна од жртава антикомунистичке панике у САД раних година хладног рата. То је, вероватно пресудно допринело одлуци да се 1951. врати у Европу, иако је увелико био грађанин САД. Остатак живота је провео у Швајцарској, на ободу Циришког језера, поред честих путовања по Немачкој.

Томас Ман рођен је на Балтику, у Либеку, старом ханезеатском трговачком граду у шта је његова породица била дубоко уткана, јуна 1875.

Отац, изданак старе трговачке лозе, био је успешан пословни човек и угледни, дугогодишњи градски сенатор. Мајка, рођена је у Бразилу била је делимично португалског порекла. Било је то срећно, богато детињство у бројној и престижној породици.

После очеве смрти 1891. прилике су се промениле, иако је породица, захваљујући ваљаним улагањима била углавном обезбеђена.

Школа га није занимала, поједине разреде је и понављао, а његов коначни резултат је накнадно тумачен, вероватно великодушно, као осредњи.

Писање га је међутим привлачило од најранијих дана. Оглашавао се у школском часопису, како су уосталом почињале многе успешне литерате те епохе. Забележено је да је у једном писму 1889. тада четрнаестогодишњи Ман себе представио као "лирско драмског песника".

Био је ученик завршног разреда средње школе када се 1894. пресељава у Минхен, где се његова мајка претходно већ настанила.

Извесно време радио је у једном осигуравајућем предузећу. Паралелно пише, и објављује. Пошто је наишао на повољан пријем напушта посао, извесно време прати предавања на Техничком факултету у Минхену, опробава се као новинар. Био је сарадник и познатог сатиричког недељника Симплицисимус. Пошто му је очева заоставштина, по стицању пунолетства, омогућавала самосталност, опредељује се за позив слободног уметника, писца.

Вероватно кључни период младог Томаса Мана био је боравак с братом Хајнрихом у Италији 1896/1897. У Палестрини, тридесетак километара источно од Рима, написао је неколико новела и, најважније, започео рад на "Буденброковима".

У том периоду, све до Првог светског рата, који се за њега испоставио као прелом, Томас Ман је показивао склоност реакционарним политичким ставовима. Био је не само пропагатор вредносног модела немачког империјализма, него, макар делом, и антисемита, како се види из његових текстова објављиваних у часопису Двадесети век. Истина, антијеврејски стереотипи које је тада испољавао били су у то време врло чести, па и међу великим писцима. Немачке ратне напоре у Првом светском рату свесрдно је подржао. Нека врста преумљења започела је позних година рата.

Свеједно, 1900. године, успело му је да се ослободи војне обавезе, с лажном дијагнозом равних стопала. Тај мотив појавиће се у његовим "Исповестима преваранта Феликса Крула". Преиспитивање је постало видно текстом "Размишљања неполитичког човека" који се појавио крајем 1918.

У периоду Вајмарске Немачке, двадесетих, изјашњава се за републику, либерализам, прикључује се Паневропском покрету грофа Калергија, утемељном 1922.

Прво, двотомно издање "Буденброкових" из 1901. није изазвало много реакција. Када се појавило ново издање, сада једнотомно, 1903. Томас Ман је постао познат као писац. Имао је тада 28 година. Био је то, делом, приказ његове породице, а исто тако и самог Либека. Већина приказаних, међутим, није била одушевљена.

Оженио се 1905. након подужег удварања, Катарином Каћом Прингсхајм, из добростојеће, банкарске породице, поред чињенице да је имао извесне хомоеротске дилеме, видне и из његових дела, као "Смрт у Венецији" и из постхумно обављених Дневника.

Катјин боравак у Давосу, 1912. године, био је предложак за Манов "Чаробни брег" писан од 1913. до 1924. Био је то велики успех. "Чаробни брег" био је дело о Европи, њеним менама, психолошким и моралним ломовима, као што ће потоњи "Јосиф и његова браћа" бити универзална општељудска тема. Иако је то, како би Ман рекао, било психологизирање мита, поруке су биле универзалне.

Године 1925. започиње рад на делу "Јосиф и његова браћа" чији ће се четвти том појавити тек 1943.

Октобра 1930. приликом обраћања у Бетовеновој дворани у Берлину Томас Ман је националсоцијализам описао као "гигантски талас ексцентричног варварства и примитивног, масовног, вашарског дивљаштва, у форми масовних грчева (…) дервишког понављања монотоних слогана".

Фебруара 1933. током пропутовања по Европи, Холандији, Белгији, Француској, и одмора у Швајцарској, најближи га, из Минхена, упозоравају да се не враћа у Немачку, где су нацисти преузели власт.

Вила у Минхену им је конфискована, укључујући и другу имовину. Формално оправдање било је неуредно испуњавање пореских обавеза.

Од средине тридесетих повремено борави у САД, где је широко прихваћен. У прво време узима Чехословачко држављанство. Немачки универизитети одузимају му у тој фази чак и почасне докторате, као Универзитет у Бону, децембра 1936. иначе додељен 1919. године.

Те 1936. у будимпештанском немачком часопису Пештер Лојд, Ман објављује есеј "Achtung, Еуропа!" (Европо, пажња!) упозоравајући на све агресивније зло.

Године 1938. породица Ман се сели у САД. У прво време боравили су у Принстону, где Томас постаје универзитетски професор.

У то време ради на роману о Гетеу, уобличеном крајем 1939. који ће се појавити под именом "Лота у Вајмару". Преселиће се потом у Калифорнију, где је све време рата водио радијски програм намењен Немцима познат под именом "Немачки слушаоци!" Сународници су га оптуживали да је Немце сматрао колективно одговорним, за шта има основа. Постао је грађанин САД 1944.

Био је међу реткима којима се Хитлер директно обраћао у јавном говорима.

Манов "Доктор Фауст" на ком је радио од 1943. до1947. у лику Адријана Леверкина, био је заправо приказ како је Немачка одабравши Хитлера направила уговор са персонификацијом зла.

Јуна 1952. настањује се у Швајцарској, разочаран приликама у САД где умире августа 1955. Посећивао је Немачку, с подељеним осећањима, како су га уосталом и сународници доживљавали поред свих званичних ограђивања од учинка нацизма.

Извор: Танјуг