Ајнштајнова сонда открила нешто до сада незабележено у КОСМОСУ! Постојеће теорије доведене у питање, научиници: "Почетак нове ере..."
Кинески сателит Ајнштајнова сонда (Еинстеин Пробе – ЕП) открио је до сада непознату врсту космичке експлозије која укључује слаба и брза рендгенска зрачења (X-ray трансиенти), која се појављују током смрти масивних звезда.
Откриће, објављено у најновијем броју часописа Природа астрономије (Натуре Astronomy), доводи у питање постојеће теорије о колапсу звезда и открива скривену класу звезданих експлозија, пише Синхуа.
Сателит је забележио мистериозно рендгенско бљескање у трајању од 150 секунди, названо ЕП240414а, које је потекло од умируће звезде удаљене четири милијарде светлосних година. Накнадна посматрања потврдила су његову повезаност са ретком суперновом, СН 2024гса, и открила слаб релативистички млаз, сличан онима у бљесковима гама зрака (ГРБ), али спорији и мање енергетски.
Напредна широкоугаона рендгенска технологија сателита ЕП омогућила је научницима да прате развој тог млаза, пружајући кључне доказе за разумевање како настају ти млазови, као и основне физике супернова експлозија.
„Ови брзи рендгенски трансиенти су попут космичког ватромета – сјајни и пролазни, што их чини изузетно тешким за откривање“, рекао је главни аутор Гао Хе са Универзитета у Пекингу. „Prethodne мисије их нису могле открити због ограничених могућности детекције“, додао је.
„Ово је прво ЕП-ово откриће рендгенског трансиента повезаног са суперновом, што означава почетак нове ере у временски усмереној високоенергетској астрофизици“, додао је коаутор Ванг Сиаофенг са Универзитета Tsinghua.
Лансиран у јануару 2024. године, ЕП користи најсавременију оптику „раково око“ за посматрање рендгенског неба са неупоредивом осетљивошћу.
„ЕП240414а показује способност мисије ЕП да открива нове космичке појаве“, рекао је главни истраживач мисије, Јуан Веимин из Националне астрономске опсерваторије Кинеске академије наука.
Научници очекују још много открића док мисија наставља да истражује динамични свемир.
