Ако се Трамп придружи нападу на Иран, они су следећи на удару: Тестирају сирене и склоништа, страх од нуклеарног инцидента све већи
Арапске земље најгласнији су заговорници прекида рата између Израела и Ирана. Као комшије прве линије, оне су и прве изложене последицама ширења сукоба, нарочито ако амерички председник Доналд Трамп одлучи да се придружи Израелу и тиме додатно распламса рат.
У Оману и Бахреину грађани се већ припремају за случај радиоактивног зрачења. У маленом Бахреину проверена су 33 склоништа за ванредне ситуације, а у уторак су тестиране сирене за ваздушну опасност.
У Оману, где је требало да се одржи састанак америчке и иранске делегације поводом новог споразума о иранском нуклеарном програму, а који је отказан због изненадног израелског напада, грађани размењују поруке о томе шта треба да раде у случају нуклеарног инцидента.
Главне бриге
Високи званичници заливских земаља већ су јавно изнели своје главне бриге. Министар спољних послова Уједињених Арапских Емирата, шеик Абдулах бин Зајед, упозорио је ових дана на "ризике непромишљених потеза који би могли да прерасту границе Израела и Ирана". Портпарол катарског министарства спољних послова такође је нагласио да би напади могли да угрозе пијаћу воду у земљама Персијског залива.
То јесте једна од реалних опасности за регион. Заливске земље имају око 60 милиона становника, од којих се 60–70 одсто ослања на десалинизовану морску воду из Персијског залива за пиће, кување и прање.
Контаминација воде због иранске нуклеарне електране Бушер, која се налази тик уз обалу и једино је дозвољено комерцијално постројење у земљи, оставила би "залив без воде, рибе и живота", изјавио је још у марту шеик Мухамед бин Абдулрахман ал Тани, премијер Катара, коментаришући тадашње тензије.
И без нуклеарних "незгода", заливске земље имају много тога да изгубе у актуелној ситуацији. У сарадњи са Јорданом, још пре ескалације сукоба, трудиле су се да спрече најгори сценарио, док су Оман и Катар главни посредници у преношењу порука између америчке администрације и Техерана. Осим што су "између две ватре", те земље су свесне да лако могу да постану мете Ирана због страних војних база на својој територији.
Главна брига дестабилизација региона
Иран је већ најавио да ће у случају америчке војне интервенције „"храбро гађати непријатељске циљеве у земљама које их хостују".
- Све америчке базе су нам у домету - поручио је ирански министар одбране Азиз Насирзадех два дана након израелског напада у петак. Ирански регионални савезници такође су упозорили да ће кренути у офанзиву. Иран одувек види стране базе у свом суседству као претњу, док заливске монархије сматрају САД и Велику Британију гарантима своје безбедности.
У контексту тензија између Ирана и Израела и напада на танкере, те базе имају кључну улогу у одбрани и одвраћању. Ипак, тензије су већ досегле висок ниво, а Трамп је, барем формално, дао две недеље шансе "дипломатији".
Упркос деценијама ривалства и надметања с Ираном за утицај у региону, арапске земље не радују се тренутној ситуацији, нити желе пад иранског режима, кажу добро обавештени извори. Њихова главна брига је дестабилизација региона. Залив још увек памти нападе из 2019. године на постројења Абкајк и Хураис – највеће светско постројење за прераду нафте и једно од највећих нафтних поља у Саудијској Арабији – када су јеменски Хути, уз подршку Ирана, дроновима оборили половину саудијске производње.
Испод путање дронова и пројектила
Рат је истакао и географски проблем многих арапских земаља – налазе се директно испод путање иранских пројектила и дронова.
Чак и ако избегну директне ударе на својој територији, њихове привреде су на мети, што се већ сада и види. Више авио-компанија отказало је летове за Јордан, ком је туризам кључна привредна грана. Повећана је нервоза међу нафташима и бродарским компанијама. Због нестабилности, цена нафте је превентивно порасла, иако су тржишта отпорнија него у првим нафтним кризама – делом захваљујући томе што су данас боље припремљена, а свет се већ дуже време труди да смањи зависност од фосилних горива.
На први поглед, енергетски шокови током ратних сукоба могу краткорочно да користе произвођачима због раста цена нафте. Ипак, заливске земље се налазе у процесу трансформације ка привредама независним од нафте и ослањају се на стране инвестиције и тржишну стабилност.
"Осовина сарадње" – која није формални политички савез, већ ново, прагматично партнерство међу кључним арапским земљама – позвала је америчког председника да се не прикључује израелској офанзиви и да изврши притисак за тренутни прекид ватре, изјавио је један заливски дипломата упознат са преговорима.
Порука арапских држава Вашингтону је јасна: сви желимо миран и стабилан Блиски исток заснован на привредним и економским интересима.
Рат би, између осталог, могао да нанесу штету и заливским земљама ако Иран или његови регионални савезници, одлуче да узврате нападима на нафтну или гасну инфраструктуру због израелских удара на иранска постројења.
- Све земље Залива сагласне су да нам рат не треба. Рат ће отерати инвеститоре и спречити нас да остваримо наше амбициозне развојне планове, како у земљи, тако и ван њених граница - рекао је Бадер ал-Саиф, доцент са Универзитета у Кувајту и истраживач лондонског Четам Хауса.
Србија Данас/Јутарњи.хр