Који су ризици израелских напада на иранску нуклеарну инфраструктуру?

Међутим, није извесно да ли Израел има довољно војне моћи да то оствари самостално, посебно јер су нека од кључних иранских нуклеарних постројења дубоко укопана и снажно заштићена, пише "Скај њуз".

До сада је Израел извео нападе на локације као што су Натанц, Кондаб, Исфахан и Фордо. Јуче је објавио да је гађао и постројење у Бушеру, једину активну иранску нуклеарну електрану, али је касније повукао ту тврдњу.

Који су стварни ризици таквих напада и могу ли они довести до нуклеарне катастрофе у региону у којем живи на десетине милиона људи?

Питер Брајант, професор на Универзитету у Ливерпулу специјализован за заштиту од зрачења, каже да за сада није превише забринут.

Иако су мете напада била и постројења попут Кондаба, штета је углавном спољашња, а та постројења су конструисана тако да спрече ширење проблема изнутра.

- Уранијум је опасан само ако се удахне, прогута или на неки други начин унесе у организам при ниским нивоима обогаћења - рекао је.

Нуклеарни материјал може завршити под земљом

Дарија Долзикова, виша научница у лондонском институту РУСИ, истакла је да напади на постројења у почетној фази нуклеарног циклуса – у фази обогаћивања уранијума за употребу у реакторима – носе пре свега хемијске, а не радиолошке ризике.

Постројења попут оних у Натанцу и Исфахану служе управо за обогаћивање уранијума. Хемикалије се, у теорији, могу распршити, али је ризик мањи ако су објекти под земљом.

Сајмон Бенет, шеф јединице за цивилну безбедност и заштиту на Универзитету у Лестеру, сматра да би израелски напади вероватно резултирали затрпавањем нуклеарног материјала "хиљадама тона бетона, земље и стена".

"Напад на реактор могао би да изазове потпуну радиолошку катастрофу"

Главни разлог за забринутост био би напад на нуклеарни реактор у Бушеру.

Ричард Вејкфорд, професор епидемиологије на Универзитету у Манчестеру, рекао је да би се напади на постројења за обогаћивање уранијума могли свести на хемијски инцидент, али да би удар на реактор био "потпуно друга прича".

То би, додао је, могло довести до испуштања радиоактивних материја, било у облику облака испарљивих супстанци или у море.

Џејмс Ектон, кодиректор програма за нуклеарну политику при Карнеги фондацији за међународни мир, рекао је да би напад на Бушер "могао да изазове потпуну радиолошку катастрофу".

Снабдевање водом у државама Персијског залива било би угрожено

Када је реч о Персијском заливу, удар на постројење у Бушеру могао би да контаминира заливске воде и тиме угрози кључни извор десалинизоване пијаће воде.

У државама попут Уједињених Арапских Емирата, Катара и Бахреина, десалинизована морска вода чини велики део укупног снабдевања.

Нидал Хилал, професор инжењерства и директор Центра за истраживање вода на Њујоршком универзитету у Абу Дабију, упозорава: "Обалне станице за десалинизацију посебно су осетљиве на регионалне опасности, као што су изливање нафте или могућа нуклеарна контаминација."

Србија Данас/Јутарњи лист