Аларм у Француској: Болнице припремају капацитете за лечење рањених војника - издат водич за преживљавање у случају рату
Француске болнице примиле су упозорење да се до марта 2026. године припреме за "велико војно ангажовање".
Иако је вест прво објавио сатирични недељник Ле Канар аншене, информацију је касније потврдила и министарка здравља Кетрин Вотрен.
У допису, који је француско Министарство здравља послало још у јулу, наводи се како болнице морају бити спремне за потенцијално "велико војно распоређивање". Од здравствених установа се тражи да обезбеде капацитете за лечење рањених француских и страних војника, с могућношћу збрињавања између 10.000 и 15.000 људи у периоду до 180 дана.
У склопу планирања спомиње се и успостављање медицинских сабирних места у близини лука и аеродрома како би се омогућио брзи транспорт војника.
Министарка Вотрен умањила је забринутост, истичући како се ради о стандардној процедури.
- Сасвим је нормално да земља предвиђа кризе и њихове последице. То је део предвиђања, баш као и стратешко гомилање залиха - изјавила је.
Додала је и подсетник на претходна искуства.
- Нисам још била на дужности када је избила пандемија ковида-19, али немојмо заборавити да смо тада били без речи да опишемо колико је земља била неспремна - навела је министарка.
Ова мера долази само неколико месеци након што је Француска издала "водиче за преживљавање". Приручник на 20 страница садржи 63 савета о томе како се грађани могу заштитити од оружаних сукоба, природних катастрофа, индустријских несрећа и нуклеарних претњи.
Влада инсистира да приручник није објављен због претње Владимира Путина, већ да је у припреми од 2022. године као одговор на лекције научене током пандемије, пише Б92.
Упркос томе, приручник нуди савете о поступању у случају нуклеарног напада и о придруживању локалним одбрамбеним снагама. Француски лист Ле Фигаро наводи како би објава могла сугерисати да Француска "реагује на нестабилну међународну ситуацију". У складу с тим, Француска је, попут Уједињеног Краљевства, повећала своју одбрамбену потрошњу са 2 на 3 до 3,5 одсто БДП-а.