Америчка војска улази у трку са временом: Патриот кошта 4 милиона долара, производе их 750 годишње, а рат је "прогутао" 1.500 - Пентагон више не може да крије овај проблем

У производном погону компаније Лоцкхеед Мартин у Камдену, у америчкој савезној држави Арканзас, телевизијској екипи приказан је најновији модел система Патриот, једног од најважнијих оружја америчке противваздушне одбране.

Тим Cahill, руководилац одељења за пројектиле у компанији, показао је систем намењен пресретању неких од најопаснијих претњи, укључујући балистичке пројектиле. Његов принцип је готово филмски: један пројектил директно погађа други пројектил у ваздуху.

- Готово све што погоди једноставно испари, рекао је Cahill.

Проблем је цена. Сваки пресретач кошта око четири милиона долара, док Лоцкхеед Мартин тренутно производи око 750 комада годишње. То је далеко мање од процењених 1.500 пројектила који су већ испаљени током рата против Ирана, пишу медији.

Милијарде долара нестају из америчких залиха

Марк Цанциан из Центра за стратешке и међународне студије анализирао је потрошњу Патриота, али и шест других кључних америчких система наоружања, међу којима су Tomahawk, THAAD и прецизни пројектили дугог домета ПрСМ.

Према његовим проценама, вредност досад испаљеног наоружања достигла је око 25 милијарди долара.

- Ако они испале балистички пројектил, ми за обрану морамо искористити један од својих најнапреднијих система, појаснио је Цанциан.

Управо ту се крије један од највећих проблема. За пресретање релативно јефтиније непријатељске претње САД често мора да употреби изузетно скуп и технолошки сложен систем.

Седмомесечни рат са Ираном тако је оголио слабост о којој се годинама говорило знатно мање него о самој технолошкој надмоћи америчке војске. Реч је о хроничном недостатку високотехнолошког наоружања и ограниченим производним капацитетима.

Проблем, према Цанциану, није настао преко ноћи. Како наводи, годинама су га занемаривале и демократске и републиканске администрације, све док рат у Украјини није показао колико брзо савремени сукоб може да "прогута" велике количине муниције.

- Рат у Украјини био је тренутак отрежњења, рекао је Цанциан.

- Рат у Украјини био је тренутак отријежњења јер је постало јасно да немамо ни одговарајуће залихе ни капацитете за брзу производњу потребну за дуготрајни сукоб, додао је Цанциан.

Ситуација је постала још озбиљнија након што су САД у фебруару ове године напале Иран. Према речима начелника Здруженог стожера Дана Цаинеа, америчке снаге су до 8. априла погодиле више од 13.000 циљева.

- То је поприлично испразнило залихе, додао је Цанциан.

На питање да ли САД имају довољно муниције да заврше рат са Ираном, Цанциан даје одговор који пажњу пребацује са тренутног сукоба на потенцијални много већи изазов.

- За рат против Ирана, да. Проблем је рат против Кине. Можда бисмо и могли осигурати стрељиво за мјесец дана, али други, трећи или четврти мјесец представљали би огроман изазов.

Пентагон, међутим, одбацује тврдње о несташици.

- Наводи о несташици америчког стрељива лажни су, тврде из Пентагона, уз оцену да такве тврдње могу само да охрабре противнике да нападају америчке снаге.

Истовремено, америчка војна индустрија добила је задатак да драматично убрза производњу.

Патриот за шест недеља, али његови делови настају годинама

Министар одбране Пете Hegseth од произвођача тражи да производњу подигну на ниво који описује као „ратно стање“.

У Лоцкхеед Мартину тај притисак описују као "контролирани каос".

- Једноставно морамо бити брзи, сналазити се, препознавати препреке и уклањати их, казао је Cahill.

Компанија планира да годишњу производњу Патриота подигне са 750 на чак 2.000 комада, и то уз увођење додатних смена и већу аутоматизацију.

- Сати ће се претворити у минуте кад потпуно аутоматизирамо ову творницу и тако убрзамо ритам, рекао је Cahill.

Ипак, повећање производње није једноставан задатак. Само склапање једног Патриота траје око шест недеља, док производња његових приближно 4.000 делова може да траје и до две године.

Лоцкхеед Мартин притом зависи од огромне мреже добављача, која броји између 500 и 1.000 компанија.

- Имамо интерну шалу: 'Колико дијелова треба за један пројектил?' Одговор је: 'Svi.' Довољно је да било гдје у ланцу недостаје само један дио и производња стаје. За многе наше суставе ослањали смо се на само једног добављача, објаснио је Cahill.

Ракетни мотори су нова уска грла

Ракетне моторе за Патриот производи компанија L3Harris, чији се погон налази свега осам километара од Лоцкхеед Мартина.

Производња захтева строге безбедносне процедуре јер се ради са изузетно опасним материјалима.

- Радимо с производом који је изнимно опасан ако се њиме не рукује исправно, рекао је Кен Бедингфиелд, председник сектора за пројектиле у L3Harrisu.

Посебан проблем представља ракетно гориво. Оно мора да се суши у пећи, слично процесу који се користи у производњи керамике, а читав поступак може да траје од неколико дана до неколико недеља.

L3Harris је готово удвостручио производњу мотора за Патриот и почео изградњу новог, аутоматизованијег погона. Планирано је да буде завршен за 16 месеци.

Али ни нова фабрика не решава аутоматски проблем добављача.

- Понекад постоји само један квалифицирани добављач, но ми желимо да то буде изнимка, а не правило. Млазнице и конуси су неки од дијелова с којима имамо проблема у испоруци, рекао је Бедингфиелд.

САД мења филозофију: више јефтинијих пројектила уместо неколико савршених

Управо због оваквих ограничења у америчкој војсци све више се говори о промени приступа. Уместо да се ослања готово искључиво на мали број изузетно скупих и технолошки напредних пројектила, идеја је да се део арсенала попуни великим бројем јефтинијих оружја.

Hegseth инсистира на "брзини, опсегу, количини, учинковитости и максималној хитности", а за обнову арсенала издвајају се рекордна средства.

У ту трку укључују се и мање компаније попут ЦоАспиреа из Вирџиније, коју води Доуг Denneny.

Компанија развија крстареће пројектиле који се лансирају из авиона, а њихова главна предност је цена.

- Говоримо о пар стотина тисућа долара, рекао је Denneny.

Такви пројектили нису намењени да буду савршена замена за најскупље америчко наоружање. Њихова филозофија је једноставнија: произвести их огроман број и рачунати на то да ће довољан део погодити циљ.

- Наш је циљ масовна производња. Знамо да пројектили нису толико савршени, али многи од њих ће ипак погодити циљ.

Ако дође до рата са Кином, количина би могла да буде пресудна

Пентагон планира да од ЦоАспиреа и других стартапа набави 10.000 јефтинијих крстарећих пројектила.

Њихова предност је и једноставнија конструкција. ЦоАспиреов пројектил има око 200 делова, а међу њима се налазе и комерцијално доступне компоненте. Чак се за балансирање носа користе металне куглице које могу да се купе на тржишту.

- Мотор изворно потиче са тржишта за хобисте, открио је Denneny.

Такав концепт посебно добија на значају у сценарију потенцијалног сукоба са Кином. Идеја је да огроман број релативно јефтиних пројектила може да представља озбиљан проблем чак и за веома напредне системе противваздушне одбране.

На питање да ли би његов пројектил могао да буде довољно добар против кинеске одбране, Denneny одговара:

- Јесте. А кад их имате на хиљаде, то је велик изазов чак и за врло софистициране обрамбене суставе.

Док ЦоАспире преговара о пословима вредним око 400 милиона долара, Лоцкхеед Мартин је управо потписао уговор вредан чак 59 милијарди долара за производњу високоучинковитих Патриота.

Ипак, чак ни тако велики уговори не значе да ће америчке залихе бити брзо попуњене.

На питање колико би САД могло да буде потребно да се врати на ниво залиха који је постојао пре рата са Ираном, Цанциан процењује:

- Отприлике једну до пет година, овисно о стрељиву. А кад вратимо залихе на пријератну разину, требат ће нам још неколико година да досегнемо ону којом би војни планери били задовољни у случају рата против Кине.

Србија Данас