Америка се спрема за рат: Распоређује нове ракете на руској граници

Лукашенко је том приликом затражио од Путина да се Белорусији доставе напредне ракете „Орешник“, чији је развој тестиран у борбеним условима. 

Према Путиновим речима, ове ракете ће бити доступне за распоређивање тек у другој половини 2025. године.

Руска ракета „Орешник“ представља кључни елемент одговора на размештање америчких ракета средњег домета у Европи, укључујући оне у Немачкој и Пољској.

Генералштаб Белорусије сматра да ће „Орешник“ играти пресудну улогу у обезбеђивању стратешке равнотеже, посебно с обзиром на интензивне активности САД у развоју нових ракетних система.

Амерички арсенал и планови за Европу

Сједињене Државе предњаче у развоју и тестирању ракета средњег и мањег домета (ИНФ). Од 2023. године у експерименталној борбеној употреби су оперативно-тактичке ракете ПрСМ (Прецисион Стрике Missile), које могу досећи мете на удаљености до 500 км, а лансирају се помоћу вишецевних лансера ХИМАРС и МЛРС М270.

Пентагон планира да до 2025. године уведе ове ракете у ширу употребу и замени постојећи систем АТАЦМС, са циљем да купи најмање 4.000 јединица овог наоружања.

Још амбициознији планови укључују варијанту ПрСМ ракета с продуженим дометом до 800 км, која би могла бити доступна до 2030. године. Паралелно с тим, развија се и мобилни ракетни систем „Лрф“ са крстарећим ракетама „Томахавк“, чији домет износи 2.400 км.

Овај систем је пројектован за морнарицу, а његово распоређивање у Европи очекује се најкасније до 2027. године.

Хиперсоничне претње: Систем „Дарк Игл“

Један од најопаснијих америчких пројеката је хиперсонични ракетни систем „Дарк Игл“ (ЛРХВ), који користи бојеву главу Ц-ХГБ способну да лети брзином од 15 до 17 маха на висинама изнад 100 км.

Ове ракете имају потенцијал да досегну Москву из немачког Визбадена за само 21 минут. Њихово распоређивање у Европи представља озбиљну претњу за стратешке циљеве у европском делу Русије, укључујући индустријске и војно-политичке центре.

Пресретање оваквих ракета могуће је само софистицираним системима попут руског С-500, који користи ракете пресретаче 77Н6-Н1. Ови системи могу деловати на висинама до 50 км, где брзина хиперсоничних ракета почиње да опада испод 12 маха.

Ракетни системи „Тифон“ и њихова улога

Поред „Дарк Игла“, САД развијају и систем „Тифон“, који комбинује крстареће ракете „Томахавк“ са дометом до 2.400 км и унапређене балистичке ракете СМ-6 „Блок ИБ“, чији домет достиже до 700 км.

Ове ракете, опремљене активно-пасивним радарским трагачима, могу циљати и копнене и поморске мете, док би њихово размештање у источној Немачкој омогућило покривање Калињинградске области и других делова западне Русије.

Геополитичке последице и стратешка неизвесност

Распоређивање ових система у Европи представља ескалацију трке у наоружању између НАТО-а и Русије. Москва види ове потезе као директну претњу својој безбедности и реагује размештањем напредних система попут „Орешника“ у Белорусији.

Стручњаци упозоравају да би овакве мере могле додатно дестабилизовати ситуацију у Европи и повећати ризик од конфронтација.

С обзиром на ове околности, споразум између Русије и Белорусије о гаранцијама безбедности не представља само одговор на тренутне изазове, већ и део шире стратегије Москве за очување своје геополитичке позиције у светлу све веће америчке војне активности у Европи.