Американци узимали мозгове преминулих из Македоније, нова шокантна открића из Епстајнових фајлова: Занимали их психијатријски пацијенти, органи слати на познати Универзитет - ево свих детаља

Македонија је учествовала у пројекту споменутом у документима везаним за преминулог америчког милијардера Џефрија Епстина, али је цела процедура била потпуно легална, каже бивши директор Института за судску медицину у Скопљу, Алексеј Дума за DW.

У најновијим документима објављеним од стране америчког Министарства правде, везаним за Епстина осуђеног за трговину малолетницима и сексуално злостављање помиње се и Македонија. Ради се о електронској поруци послатој Икеу Грофу, оснивачу инвестиционе компаније ''Turmalin партнерс'', у којој је пренето новинарско истраживање ''Блоомберг Businessweeka'' Цинтије Кунс и Роберта Лагрета.

У оквиру пројекта, амерички научници повезани са Универзитетом ''Колумбија'' створили су велику банку људских мозгова намењену за истраживање самоубистава, шизофреније и других психијатријских поремећаја. Колекција броји око 1.000 мозгова део од особа које су извршиле самоубиство, а део контролни узорци.

У том контексту помиње се и Македонија, која је допринела узорцима. У извештају се наводи да су мозгови узимани након смрти, одмах замрзавани и транспортовани у САД под строго контролисаним условима, где су архивирани и означени QR кодовима. Постојали су строги протоколи: мозгови су путовали у контролисаним условима, спаковани у специјалне посуде и чувани на -80°Ц.

Бивши директор Алексеј Дума за DW објашњава колико узорака и у које сврхе је Македонија слала у САД.

Дума: ''To је био највећи међународни пројекат у којем смо учествовали''

Дума појашњава да је Македонија учествовала са 10–15 узорака. Процедура слања у САД одвијала се под врло строгим правилима и контролом. Сваки узорак морао је да има одобрење македонског и америчког Етичког одбора.

- Узорци су путовали легално авионом, пролазили су царину и за њих је постојала потпуна документација. Без дозволе узорак не би могао да уђе у САД - истиче Дума, одбацујући могућност профита од целе процедуре.

Такође наглашава да бројка од 1.000 мозгова не односи се на македонске узорке, већ на целу колекцију из више земаља. Македонија је годишње слала око 10–15 узорака.

- С обзиром на то да смо годишње обављали око 300–350 обдукција из свих области, питање је колико је било самоубистава. На крају се ради о 10–15 случајева - каже Дума.

Не сећа се да ли је тада била потребна дозвола породица, или је довољна била сагласност Етичког одбора и писмена информисаност.

Улога Горазда Росоклије

На страници америчке Националне библиотеке медицине објављен је документ Македонске академије наука и уметности (МАНУ) из јула 2014. године са ауторима Гораздом Росоклијом, професором Универзитета ''Колумбија'', Алексејем Думом и Ендру Дворком. У документу је описана вишегодишња сарадња Универзитета ''Колумбија'' и Института за судску медицину у Скопљу, која је почела 1996. године ради проучавања можданих промена код шизофреније и самоубистава.

Горазд Росоклија се помиње као главна веза између Универзитета ''Колумбија'' и македонских институција. Често је путовао у Македонију, организовао административне процесе и био кључан за одобрење извоза биолошких узорака.

2010. године медији су објавили да је ванредни професор психијатрије Универзитета ''Колумбија'', др Горазд Росоклија, активно радио на отварању центра за психијатријске болести у Македонији првог те врсте, са циљем прецизне дијагностике и савремених метода истраживања.

У интервјуу за Глас Америке, Росоклија је тада рекао да је иницијатор пројекта финансираног од стране Националног института за здравље САД (НИХ) за отварање центра за електронску микроскопију у Македонији. Центар је требало да омогући проучавање ултраструктуре можданог ткива код пацијената са шизофренијом.

Резултати и значај пројекта

Професор Дума каже да су добили важне податке о шизофренији и њеној повезаности са самоубиствима.

- Наш задатак је био да радимо на морфологији да видимо да ли постоје промене у мозгу карактеристичне за самоубиства. Други универзитет се бавио проналажењем лекова.-

Дума тврди да је пројекат донео значајне научне резултате:

• Развијене су методе за препознавање морфолошких промена код самоубистава;
• Добијени су нови увиди у везу шизофреније и самоубистава;
• Резултати су коришћени у бројним међународним истраживањима;
• Македонија је добила опрему, лабораторије и могућности за докторска истраживања младих научника.