Amerikanci uzimali mozgove preminulih iz Makedonije, nova šokantna otkrića iz Epstajnovih fajlova: Zanimali ih psihijatrijski pacijenti, organi slati na poznati Univerzitet - evo svih detalja
Makedonija je učestvovala u međunarodnom projektu Univerziteta ''Kolumbija'' u kojem su prikupljani ljudski mozgovi za istraživanje šizofrenije i samoubistava.
Makedonija je učestvovala u projektu spomenutom u dokumentima vezanim za preminulog američkog milijardera Džefrija Epstina, ali je cela procedura bila potpuno legalna, kaže bivši direktor Instituta za sudsku medicinu u Skoplju, Aleksej Duma za DW.
U najnovijim dokumentima objavljenim od strane američkog Ministarstva pravde, vezanim za Epstina osuđenog za trgovinu maloletnicima i seksualno zlostavljanje pominje se i Makedonija. Radi se o elektronskoj poruci poslatoj Ikeu Grofu, osnivaču investicione kompanije ''Turmalin partners'', u kojoj je preneto novinarsko istraživanje ''Bloomberg Businessweeka'' Cintije Kuns i Roberta Lagreta.
U okviru projekta, američki naučnici povezani sa Univerzitetom ''Kolumbija'' stvorili su veliku banku ljudskih mozgova namenjenu za istraživanje samoubistava, šizofrenije i drugih psihijatrijskih poremećaja. Kolekcija broji oko 1.000 mozgova deo od osoba koje su izvršile samoubistvo, a deo kontrolni uzorci.
U tom kontekstu pominje se i Makedonija, koja je doprinela uzorcima. U izveštaju se navodi da su mozgovi uzimani nakon smrti, odmah zamrzavani i transportovani u SAD pod strogo kontrolisanim uslovima, gde su arhivirani i označeni QR kodovima. Postojali su strogi protokoli: mozgovi su putovali u kontrolisanim uslovima, spakovani u specijalne posude i čuvani na -80°C.
Bivši direktor Aleksej Duma za DW objašnjava koliko uzoraka i u koje svrhe je Makedonija slala u SAD.
Duma: ''To je bio najveći međunarodni projekat u kojem smo učestvovali''
Duma pojašnjava da je Makedonija učestvovala sa 10–15 uzoraka. Procedura slanja u SAD odvijala se pod vrlo strogim pravilima i kontrolom. Svaki uzorak morao je da ima odobrenje makedonskog i američkog Etičkog odbora.
- Uzorci su putovali legalno avionom, prolazili su carinu i za njih je postojala potpuna dokumentacija. Bez dozvole uzorak ne bi mogao da uđe u SAD - ističe Duma, odbacujući mogućnost profita od cele procedure.
Takođe naglašava da brojka od 1.000 mozgova ne odnosi se na makedonske uzorke, već na celu kolekciju iz više zemalja. Makedonija je godišnje slala oko 10–15 uzoraka.
- S obzirom na to da smo godišnje obavljali oko 300–350 obdukcija iz svih oblasti, pitanje je koliko je bilo samoubistava. Na kraju se radi o 10–15 slučajeva - kaže Duma.
Ne seća se da li je tada bila potrebna dozvola porodica, ili je dovoljna bila saglasnost Etičkog odbora i pismena informisanost.
Uloga Gorazda Rosoklije
Na stranici američke Nacionalne biblioteke medicine objavljen je dokument Makedonske akademije nauka i umetnosti (MANU) iz jula 2014. godine sa autorima Gorazdom Rosoklijom, profesorom Univerziteta ''Kolumbija'', Aleksejem Dumom i Endru Dvorkom. U dokumentu je opisana višegodišnja saradnja Univerziteta ''Kolumbija'' i Instituta za sudsku medicinu u Skoplju, koja je počela 1996. godine radi proučavanja moždanih promena kod šizofrenije i samoubistava.
Gorazd Rosoklija se pominje kao glavna veza između Univerziteta ''Kolumbija'' i makedonskih institucija. Često je putovao u Makedoniju, organizovao administrativne procese i bio ključan za odobrenje izvoza bioloških uzoraka.
2010. godine mediji su objavili da je vanredni profesor psihijatrije Univerziteta ''Kolumbija'', dr Gorazd Rosoklija, aktivno radio na otvaranju centra za psihijatrijske bolesti u Makedoniji prvog te vrste, sa ciljem precizne dijagnostike i savremenih metoda istraživanja.
U intervjuu za Glas Amerike, Rosoklija je tada rekao da je inicijator projekta finansiranog od strane Nacionalnog instituta za zdravlje SAD (NIH) za otvaranje centra za elektronsku mikroskopiju u Makedoniji. Centar je trebalo da omogući proučavanje ultrastrukture moždanog tkiva kod pacijenata sa šizofrenijom.
Rezultati i značaj projekta
Profesor Duma kaže da su dobili važne podatke o šizofreniji i njenoj povezanosti sa samoubistvima.
- Naš zadatak je bio da radimo na morfologiji da vidimo da li postoje promene u mozgu karakteristične za samoubistva. Drugi univerzitet se bavio pronalaženjem lekova.-
Duma tvrdi da je projekat doneo značajne naučne rezultate:
- Razvijene su metode za prepoznavanje morfoloških promena kod samoubistava;
- Dobijeni su novi uvidi u vezu šizofrenije i samoubistava;
- Rezultati su korišćeni u brojnim međunarodnim istraživanjima;
- Makedonija je dobila opremu, laboratorije i mogućnosti za doktorska istraživanja mladih naučnika.
