Без гласања нема пасоша: У овим земљама негласање се кажњава законом - Казне варирају од новчаних до административних
Док се у Србији излазак на изборе сматра правом, а не обавезом, у неким државама света то је законска дужност – и непоштовање се плаћа.
У Србији, као и у већини земаља, гласање је грађанско право, али не и обавеза. Међутим, постоји више од 20 земаља широм света у којима је неизлазак на изборе кажњив по закону – било новчано, административно или чак забраном гласања у будућности.
Казна ако не изађеш на изборе
У Аустралији, грађани су законски обавезни да изађу на биралишта. Ко то не учини, а нема оправдање, добија новчану казну која се креће око 20 до 50 долара. Ако ни ту казну не плати, следи судска пријава. Овај закон постоји још од 1924. године.
Слична правила важе и у Белгији. Ова европска земља има једну од најстрожих политика: уколико грађанин не гласа на четири избора заредом без ваљаног разлога, може изгубити право гласа на период од чак 10 година. Такође, могуће су и новчане санкције.
Проблеми са документима и запошљавањем
У Бразилу је гласање обавезно за све пунолетне грађане до 70. године. Онај ко не гласа може имати озбиљне административне последице – попут немогућности да извади лична документа, пасош или да се запосли у јавном сектору. Оправдање је могуће, али се мора поднети званично.
Бришу те са бирачког списка
У Сингапуру, негласање аутоматски значи брисање са бирачког списка. Грађани који желе да поврате право гласа морају да доставе образложење и поднесу захтев за поновни упис.
Казне постоје, али се не спроводе
У Грчкој је гласање такође обавезно по закону, али се казне врло ретко примењују у пракси. Ипак, формално, грађанин који не изађе на изборе може бити санкционисан, нарочито ако је у државној служби.
Закон против апстиненције?
Заговорници обавезног гласања сматрају да се тиме повећава излазност и јача легитимитет власти. Противници тврде да је то задирање у личну слободу избора.
У Србији се већ годинама бележи све нижа излазност на изборима, због чега се повремено поставља питање – да ли би закон који обавезује на гласање донео промену или продубио незадовољство грађана?