Bez glasanja nema pasoša: U ovim zemljama neglasanje se kažnjava zakonom - Kazne variraju od novčanih do administrativnih
Dok se u Srbiji izlazak na izbore smatra pravom, a ne obavezom, u nekim državama sveta to je zakonska dužnost – i nepoštovanje se plaća.
U Srbiji, kao i u većini zemalja, glasanje je građansko pravo, ali ne i obaveza. Međutim, postoji više od 20 zemalja širom sveta u kojima je neizlazak na izbore kažnjiv po zakonu – bilo novčano, administrativno ili čak zabranom glasanja u budućnosti.
Kazna ako ne izađeš na izbore
U Australiji, građani su zakonski obavezni da izađu na birališta. Ko to ne učini, a nema opravdanje, dobija novčanu kaznu koja se kreće oko 20 do 50 dolara. Ako ni tu kaznu ne plati, sledi sudska prijava. Ovaj zakon postoji još od 1924. godine.
Slična pravila važe i u Belgiji. Ova evropska zemlja ima jednu od najstrožih politika: ukoliko građanin ne glasa na četiri izbora zaredom bez valjanog razloga, može izgubiti pravo glasa na period od čak 10 godina. Takođe, moguće su i novčane sankcije.
Problemi sa dokumentima i zapošljavanjem
U Brazilu je glasanje obavezno za sve punoletne građane do 70. godine. Onaj ko ne glasa može imati ozbiljne administrativne posledice – poput nemogućnosti da izvadi lična dokumenta, pasoš ili da se zaposli u javnom sektoru. Opravdanje je moguće, ali se mora podneti zvanično.
Brišu te sa biračkog spiska
U Singapuru, neglasanje automatski znači brisanje sa biračkog spiska. Građani koji žele da povrate pravo glasa moraju da dostave obrazloženje i podnesu zahtev za ponovni upis.
Kazne postoje, ali se ne sprovode
U Grčkoj je glasanje takođe obavezno po zakonu, ali se kazne vrlo retko primenjuju u praksi. Ipak, formalno, građanin koji ne izađe na izbore može biti sankcionisan, naročito ako je u državnoj službi.
Zakon protiv apstinencije?
Zagovornici obaveznog glasanja smatraju da se time povećava izlaznost i jača legitimitet vlasti. Protivnici tvrde da je to zadiranje u ličnu slobodu izbora.
U Srbiji se već godinama beleži sve niža izlaznost na izborima, zbog čega se povremeno postavlja pitanje – da li bi zakon koji obavezuje na glasanje doneo promenu ili produbio nezadovoljstvo građana?
