Без хитне акције, обичне инфекције убијаће милионе: Алармантно упозорење СЗО, отпорност бактерија на лекове постаје глобална претња

Према најновијем извештају СЗО о глобалном надзору антимикробне резистенције (АМР), заснованом на подацима о више од 23 милиона бактеријских инфекција из 104 земље, у 2023. години, једна од шест лабораторијски потврђених инфекција била је отпорна на лечење.

Болнице широм света суочавају се са порастом бактеријских инфекција отпорних на антибиотике, упозорили су стручњаци Светске здравствене организације (СЗО).

За само пет година, између 2018. и 2023. године, више од 40 одсто антибиотика је изгубило ефикасност против уобичајених инфекција крви, црева, уринарног тракта и полно преносивих болести.

Проблем је највећи у земљама са ниским и средњим приходима, где слаби здравствени системи отежавају превенцију и лечење. У југоисточној Азији и источном Медитерану, једна од три бактеријске инфекције била је отпорна на антибиотике, док је у Африци резистенција забележена код једне од пет инфекција.

- Ови налази су дубоко забрињавајући. Како резистенција на антибиотике расте, остајемо без могућности лечења, посебно у земљама са ограниченим приступом дијагностици и ефикасним лековима - рекао је др Иван Хутин, директор Одељења за антимикробну резистенцију СЗО.

Стручњаци су посебно забринути због грам-негативних бактерија, као што су "Escherichia цоли" и "Klebsiella пнеумониае", које изазивају тешке инфекције попут сепсе, отказивања органа и смрти.

Према извештају, 40 одсто сојева Е. цоли и преко 55 одсто сојева К. пнеумониае је отпорно на цефалоспорине треће генерације, кључне лекове за лечење ових инфекција, извештава Гардијан.

У афричком региону, отпорност на ове лекове често прелази 70 одсто. Поред тога, отпорност на антибиотике другог избора је у порасту, што додатно сужава могућности лечења.

У 2021. години, бактеријске инфекције су изазвале 7,7 милиона смртних случајева широм света, од којих је 4,71 милион повезано са резистенцијом на лекове, а 1,14 милиона директно се може приписати АМР.

Критична прекретница

Стручњаци предвиђају да би број смртних случајева могао да се повећа за 70% до 2050. године ако се не предузму хитне мере.

- Инфекције отпорне на лекове достигле су критичну прекретницу. Не само да нам недостају нови антибиотици, већ и они који постоје често не допиру до људи којима су најпотребнији - упозорава др Маника Баласегарам из Глобалног партнерства за истраживање и развој антибиотика.

Наглашава да је развој нових лекова мора бити усмерен на инфекције са највећим утицајем на јавно здравље.

Професор Санџиб Бакта са Универзитетског колеџа у Лондону наглашава потребу за "прилагођеном глобалном акцијом".

Кључне мере укључују јачање надзора и дијагностике, обезбеђивање једнаког приступа антибиотицима уског спектра и улагање у интердисциплинарна истраживања за развој нових терапија. Превенција инфекција кроз чистију воду, бољу санитацију, хигијену и вакцинацију је такође од виталног значаја.

Иако је до сада пажња била усмерена на прекомерну употребу антибиотика, стручњаци упозоравају да то није довољно.

- Морамо убрзати иновације и осигурати одговарајућу употребу нових антибиотика - каже Баласегарам.

Без хитне акције, свет се суочава са будућношћу у којој би чак и обичне инфекције могле постати смртоносне, преноси Вечерњи лист.