Чији је Ормуски мореуз? Кључна тачка којом Иран манипулише може донети озбиљне последице
Ни Иран ни Сједињене Државе нису ратификовали Конвенцију УН о праву мора, која Ормуски пролив признаје као зону међународне пловидбе.
Због тога Иран правно није обавезан том нормом, а САД немају право да захтевају њено поштовање.
Последњих година Иран је више пута проширивао зону својих територијалних вода у мореузу — најпре са три на шест наутичких миља, а 1993. године на 12 миља. Данас на ту зону (око 22 километра од обале) примењује само право „мирног пролаза“ бродова. У случају ванредне ситуације или војне претње, Техеран сматра да има право да ту зону затвори или бар да захтева одобрење за пролаз страних бродова.
Ширина пролива варира од 33 до 95 километара. У њему се налази више острва, укључујући и ненасељена. Највећа међу њима су Кешм и Ормуз, која припадају Ирану.
С друге стране пролива, Оман има сличан став и такође сматра линију ширине 12 наутичких миља својим територијалним водама.
Ормуски мореуз повезује Персијски са Оманским заливом и Арапским морем, једна је од најважнијих морских саобраћајница на свету. Налази се између Ирана и Омана, дуг је око 195 километара, а у најужем делу широк свега 33 километра. Упркос томе што је релативно узак, његова дубина омогућава пролазак највећих светских нафтних танкера.
Кроз овај мореуз пролази око петине светске трговине нафтом и гасом.
Након што су САД и Израел крајем фебруара покренули војну операцију против Ирана - као одговор, Техеран је најавио строге мере контроле пловидбе. Иранска Револуционарна гарда саопштила је да је увела забрану проласка бродова и да су иранске снаге преузеле потпуну контролу над тим воденим путем.
Десетине танкера и теретних бродова стоје на улазу у излазу у Персијски залив, показују подаци сервиса "Vesselfinder".
Према наводима CNN-a, у понедељак су кроз њега прошла само два танкера.
Председник Сједињених Држава Доналд Трамп изјавио је раније да је америчка морнарица спремна да прати нафтне танкере кроз овај кључни поморски пут у Персијском заливу.
Стручњаци упозоравају да би евентуално дуготрајно затварање Ормуског мореуза могло озбиљно да погоди светско тржиште енергената, посебно азијске економије које највише зависе од нафте и гаса који се транспортују овим путем.
