Дан када је свет стао: 6. августа 1945. Хирошима је нестала у секунди, најстрашнији атомски напад у историји крије језиве детаље
Атомски удар на Хирошиму заувек је променио ток човечанства.
На данашњи дан, 6. августа 1945. године, свет је закорачио у еру нуклеарног оружја. Тог јутра, тачно у 8:15 по локалном времену, амерички бомбардер Енола Геј испустио је атомску бомбу на Хирошиму, изазвавши разарање невиђених размера.
Према првим проценама, 78.000 људи погинуло је тренутно, док су се последице зрачења осећале деценијама касније. До 1950. године, укупан број жртава попео се на око 250.000, према званичним подацима јапанских власти.
Бомба је експлодирала на висини од 580 метара изнад града, уништивши све у пречнику од 1,6 километара. Ватра је прогутала 11 квадратних километара, а чак 69% зграда било је сравњено са земљом. Процене говоре да је у Хирошими тада живело до 350.000 људи.
Три дана касније, 9. августа, бомбардован је и Нагасаки, што је био коначан сигнал за капитулацију. Јапан је 15. августа најавио предају, а Други светски рат је формално окончан 2. септембра 1945. године.
Американци су уочи бомбардовања проценили да би инвазија Јапана однела између 1,7 и 4 милиона савезничких живота, а јапанских чак 10 до 20 милиона. Због тога је, иако морално упитна, употреба А-бомбе оцењена као „најбржи начин да се рат заврши“.
Пројекат стварања нуклеарног оружја, познат као Менхетн пројекат, трајао је годинама и коштао данашњих 27 милијарди долара. Главни научник био је Џ. Роберт Опенхајмер, док је војну команду имао пуковник Пол Тибетс.
Занимљиво је да је Кјото био планирана мета, али је уклоњен са листе због свог културног значаја. Уместо тога, мета је постала Хирошима, због своје војне индустрије и стратешког значаја.
Деценијама касније, приче преживелих и бројке страдалих остају страшан подсетник на дан када је свет постао свестан моћи уништења које носи нуклеарна енергија.