Dan kada je svet stao: 6. avgusta 1945. Hirošima je nestala u sekundi, najstrašniji atomski napad u istoriji krije jezive detalje
Atomski udar na Hirošimu zauvek je promenio tok čovečanstva.
Na današnji dan, 6. avgusta 1945. godine, svet je zakoračio u eru nuklearnog oružja. Tog jutra, tačno u 8:15 po lokalnom vremenu, američki bombarder Enola Gej ispustio je atomsku bombu na Hirošimu, izazvavši razaranje neviđenih razmera.
Prema prvim procenama, 78.000 ljudi poginulo je trenutno, dok su se posledice zračenja osećale decenijama kasnije. Do 1950. godine, ukupan broj žrtava popeo se na oko 250.000, prema zvaničnim podacima japanskih vlasti.
Bomba je eksplodirala na visini od 580 metara iznad grada, uništivši sve u prečniku od 1,6 kilometara. Vatra je progutala 11 kvadratnih kilometara, a čak 69% zgrada bilo je sravnjeno sa zemljom. Procene govore da je u Hirošimi tada živelo do 350.000 ljudi.
Tri dana kasnije, 9. avgusta, bombardovan je i Nagasaki, što je bio konačan signal za kapitulaciju. Japan je 15. avgusta najavio predaju, a Drugi svetski rat je formalno okončan 2. septembra 1945. godine.
Amerikanci su uoči bombardovanja procenili da bi invazija Japana odnela između 1,7 i 4 miliona savezničkih života, a japanskih čak 10 do 20 miliona. Zbog toga je, iako moralno upitna, upotreba A-bombe ocenjena kao „najbrži način da se rat završi“.
Projekat stvaranja nuklearnog oružja, poznat kao Menhetn projekat, trajao je godinama i koštao današnjih 27 milijardi dolara. Glavni naučnik bio je Dž. Robert Openhajmer, dok je vojnu komandu imao pukovnik Pol Tibets.
Zanimljivo je da je Kjoto bio planirana meta, ali je uklonjen sa liste zbog svog kulturnog značaja. Umesto toga, meta je postala Hirošima, zbog svoje vojne industrije i strateškog značaja.
Decenijama kasnije, priče preživelih i brojke stradalih ostaju strašan podsetnik na dan kada je svet postao svestan moći uništenja koje nosi nuklearna energija.
