"Догађа се најгори сценарио" Један потез Ирана непријатно изненадио Трампа: Медији тврде - Потценио их је

Додатни притисак ствара и оставка високог америчког званичника за борбу против тероризма, који је јавно рекао да Иран не представља „непосредну претњу нашој нацији“ и да не може „са чистом савешћу да подржи тренутни рат у Ирану“.

Трамп је више пута рекао да је Иран „десеткован“ америчким и израелским нападима, сугеришући да би могао да прогласи победу. Али републикански лидер није отишао тако далеко – и то са добрим разлогом. Потребне су обе стране да би се окончао рат, осим ако друга страна не капитулира. Иран, иако је озбиљно војно и политички ослабљен низом ваздушних напада који су почели 28. фебруара, није изразио намеру да се преда. Иако је Трамп рекао да су САД уништиле иранску морнарицу, њене балистичке ракете и велики део њеног руководства, амерички медији су известили да није у потпуности предвидео преостали капацитет Ирана за широку одмазду.

То би могао бити прави проблем за Трампа. Како рат улази у трећу недељу, цене нафте су порасле док се насиље шири по Блиском истоку, од Либана до Залива - укључујући нападе на америчку амбасаду у Ираку. Амерички председник сада плаћа цену за стајање на страну Израела без мандата или консултација са Конгресом или другим глобалним савезницима САД. Европљани и други савезници су учтиво одбили Трампове захтеве за помоћ у Ормуском мореузу, уском заливском пловном путу који је Иран ефикасно блокирао.

У уторак је Трамп променио курс, рекавши да му више није потребна њихова помоћ. У ретком признању, Трамп је у понедељак рекао да је изненађен иранском одмаздом против земаља Залива - од Саудијске Арабије до Катара - упркос поновљеним упозорењима Техерана. „Није требало да нападну све ове друге земље на Блиском истоку“, рекао је Трамп о Ирану. „Нико то није очекивао. Били смо шокирани.“

Ричард Хас, почасни председник Савета за спољне односе, рекао је у недавно објављеном билтену да „иако су Сједињене Државе започеле овај сукоб, биће потребно да и Израел и Иран потпишу да га зауставе“. „Што дуже траје овај рат, то се више равнотежа његових трошкова и користи помера ка првом“, додао је Хас, бивши амерички дипломата у администрацији Џорџа В. Буша. За Сједињене Државе, поред слабљења Ирана на дужи рок, победа значи обнављање бродског саобраћаја у Ормуском мореузу како би се обновиле глобалне залихе нафте и окончали ирански напади на његове суседе.

Многи посматрачи кажу да то неће бити могуће само војном силом. Дипломатски пут се знатно сузио, али остаје опција и делимично ће зависити од добре воље Исламске Републике. Остаје питање ко ће сести за преговарачки сто. „У овом тренутку нема чистих опција, само мање лоших“, рекао је за АФП путем имејла Сина Туси, виши сарадник Центра за међународну политику.

- Најреалнији пут је преговарачка деескалација која омогућава свим странама да сачувају образ. САД могу тврдити да су смањиле иранске капацитете, док Иран може рећи да је издржао притисак и показао да може да узврати ударац, рекао је Туси. У ширем смислу, додао је, „стабилност Персијског залива у крајњој линији захтева одређени степен прилагођавања Ирану“. Мона Јакубијан, директорка програма за Блиски исток у Центру за стратешке и међународне студије, рекла је да регион „тренутно доживљава најгори могући сценарио“.

- Владе земаља Залива мораће да пронађу пут напред који признаје континуирано регионално присуство Ирана, рекла је она. До тада, амерички савезници не крију своју фрустрацију. Немачки канцелар Фридрих Мерц рекао је у понедељак да амерички рат против Ирана није ствар НАТО-а и да се Берлин неће мешати у рат нити помоћи у одржавању транзита у Ормуском мореузу. Мерц је нагласио да разговори о проналажењу дипломатског решења не могу почети док Израел и Сједињене Државе не кажу да су постигли своје војне циљеве.