"Događa se najgori scenario" Jedan potez Irana neprijatno iznenadio Trampa: Mediji tvrde - Potcenio ih je

Dodatni pritisak stvara i ostavka visokog američkog zvaničnika za borbu protiv terorizma, koji je javno rekao da Iran ne predstavlja „neposrednu pretnju našoj naciji“ i da ne može „sa čistom savešću da podrži trenutni rat u Iranu“.

Tramp je više puta rekao da je Iran „desetkovan“ američkim i izraelskim napadima, sugerišući da bi mogao da proglasi pobedu. Ali republikanski lider nije otišao tako daleko – i to sa dobrim razlogom. Potrebne su obe strane da bi se okončao rat, osim ako druga strana ne kapitulira. Iran, iako je ozbiljno vojno i politički oslabljen nizom vazdušnih napada koji su počeli 28. februara, nije izrazio nameru da se preda. Iako je Tramp rekao da su SAD uništile iransku mornaricu, njene balističke rakete i veliki deo njenog rukovodstva, američki mediji su izvestili da nije u potpunosti predvideo preostali kapacitet Irana za široku odmazdu.

To bi mogao biti pravi problem za Trampa. Kako rat ulazi u treću nedelju, cene nafte su porasle dok se nasilje širi po Bliskom istoku, od Libana do Zaliva - uključujući napade na američku ambasadu u Iraku. Američki predsednik sada plaća cenu za stajanje na stranu Izraela bez mandata ili konsultacija sa Kongresom ili drugim globalnim saveznicima SAD. Evropljani i drugi saveznici su učtivo odbili Trampove zahteve za pomoć u Ormuskom moreuzu, uskom zalivskom plovnom putu koji je Iran efikasno blokirao.

U utorak je Tramp promenio kurs, rekavši da mu više nije potrebna njihova pomoć. U retkom priznanju, Tramp je u ponedeljak rekao da je iznenađen iranskom odmazdom protiv zemalja Zaliva - od Saudijske Arabije do Katara - uprkos ponovljenim upozorenjima Teherana. „Nije trebalo da napadnu sve ove druge zemlje na Bliskom istoku“, rekao je Tramp o Iranu. „Niko to nije očekivao. Bili smo šokirani.“

Ričard Has, počasni predsednik Saveta za spoljne odnose, rekao je u nedavno objavljenom biltenu da „iako su Sjedinjene Države započele ovaj sukob, biće potrebno da i Izrael i Iran potpišu da ga zaustave“. „Što duže traje ovaj rat, to se više ravnoteža njegovih troškova i koristi pomera ka prvom“, dodao je Has, bivši američki diplomata u administraciji Džordža V. Buša. Za Sjedinjene Države, pored slabljenja Irana na duži rok, pobeda znači obnavljanje brodskog saobraćaja u Ormuskom moreuzu kako bi se obnovile globalne zalihe nafte i okončali iranski napadi na njegove susede.

Mnogi posmatrači kažu da to neće biti moguće samo vojnom silom. Diplomatski put se znatno suzio, ali ostaje opcija i delimično će zavisiti od dobre volje Islamske Republike. Ostaje pitanje ko će sesti za pregovarački sto. „U ovom trenutku nema čistih opcija, samo manje loših“, rekao je za AFP putem imejla Sina Tusi, viši saradnik Centra za međunarodnu politiku.

- Najrealniji put je pregovaračka deeskalacija koja omogućava svim stranama da sačuvaju obraz. SAD mogu tvrditi da su smanjile iranske kapacitete, dok Iran može reći da je izdržao pritisak i pokazao da može da uzvrati udarac, rekao je Tusi. U širem smislu, dodao je, „stabilnost Persijskog zaliva u krajnjoj liniji zahteva određeni stepen prilagođavanja Iranu“. Mona Jakubijan, direktorka programa za Bliski istok u Centru za strateške i međunarodne studije, rekla je da region „trenutno doživljava najgori mogući scenario“.

- Vlade zemalja Zaliva moraće da pronađu put napred koji priznaje kontinuirano regionalno prisustvo Irana, rekla je ona. Do tada, američki saveznici ne kriju svoju frustraciju. Nemački kancelar Fridrih Merc rekao je u ponedeljak da američki rat protiv Irana nije stvar NATO-a i da se Berlin neće mešati u rat niti pomoći u održavanju tranzita u Ormuskom moreuzu. Merc je naglasio da razgovori o pronalaženju diplomatskog rešenja ne mogu početi dok Izrael i Sjedinjene Države ne kažu da su postigli svoje vojne ciljeve.