"Došlo je do velike promene u Evropi" NATO se menja iz korena?! Trampov pritisak promenio mnoge planove
Donald Tramp je uspeo da natera evropske članice NATO-a da značajno povećaju izdatke za odbranu, ali njegova politika takođe podstiče Evropu da smanji svoju vojnu zavisnost od Sjedinjenih Država. Analiza Rojtersa pokazuje da je alijansa pod velikim pritiskom, ali još uvek nije pred raspadom.
Tramp je poslednjih meseci pretio da će smanjiti broj američkih vojnika u Evropi, napadao saveznike zbog nedovoljnog trošenja sredstava i kritikovao zemlje koje nisu bezuslovno podržale američko-izraelski rat protiv Irana. Istovremeno, Vašington nastavlja da ulaže u ključne evropske baze i koristi ih za operacije na Bliskom istoku i drugde.
To je glavni paradoks Trampove NATO politike. Evropa troši više na odbranu i preuzima više odgovornosti, ali istovremeno gubi veru da će Sjedinjene Države ostati pouzdan bezbednosni partner na duži rok.
Bivši visoki zvaničnik američke vojne obaveštajne službe DŽ. C. Lincenih rekao je za Rojters da je Trampov pritisak proizveo opipljive rezultate, ali je takođe stvorio nove nesigurnosti. „Evropa troši više, ozbiljnije shvata odbranu i prihvata više odgovornosti – to je pravi uspeh. Ali postoji i stvarna zabrinutost da bi Sjedinjene Države mogle da ih napuste“, rekao je on.
Pitanje Člana 5, koji navodi da je napad na jednu članicu napad na sve, posebno je osetljivo. Rojters izveštava da mnogi evropski zvaničnici veruju da odvraćanje funkcioniše samo ako Rusija veruje da bi Sjedinjene Države zapravo branile Evropu. Upravo je to poverenje narušeno.
Tramp je ranije otvoreno izjavio da ne želi da brani članice koje ne troše dovoljno na odbranu. Evropske članice i Kanada su zajedno potrošile 2,3 odsto BDP-a na odbranu 2025. godine, a sve osim Španije su se složile da povećaju izdatke za odbranu i bezbednost na pet odsto do 2035. godine.
Američki ministar odbrane Pit Hegset nameravao je da objavi povlačenje oko 25.000 američkih vojnika iz Evrope pre sastanka NATO-a u junu, prema izvorima Rojtersa. Takav potez bi spustio broj američkih vojnika ispod zakonski propisanog minimuma od 76.000. Plan je naišao na otpor i unutar Trampove administracije i u Kongresu.
Pentagon je umesto toga pokrenuo šestomesečni pregled američkog vojnog prisustva u Evropi. U avgustu je saveznicima poslat dokument sa 57 pitanja koja, između ostalog, procenjuju koliko javno podržavaju prioritete spoljne politike Vašingtona.
SAD trenutno imaju više od 81.000 vojnika u Evropi. Nakon ruske invazije na Ukrajinu, taj broj je porastao na oko 105.000 pod Džoom Bajdenom, a do trenutka kada se Tramp vratio u Belu kuću, smanjio se.
Trampova retorika do sada nije dovela do povlačenja Amerike iz ključne evropske infrastrukture. Vašington je nastavio da ulaže stotine miliona dolara u baze u Španiji, Rumuniji i drugim zemljama.
SAD su uložile više od 100 miliona dolara u proširenje vazduhoplovne baze Mihail Kogalničanu, koja bi do 2040. godine mogla postati najveća vazduhoplovna baza NATO-a u Evropi. U Velikoj Britaniji, SAD trenutno planiraju ulaganja od preko 4,2 milijarde dolara u sedam vazduhoplovnih baza.
Rat protiv Irana je dodatno pokazao koliko je Vašington zavisan od evropske geografije. Više od 500 američkih vojnih aviona prošlo je kroz italijanske baze do kraja juna, a američki bombarderi su takođe koristili britanske baze za operacije protiv iranskih ciljeva.
Najveća dugoročna promena mogla bi se dogoditi u nabavci naoružanja. Rojters je otkrio da najmanje osam članica NATO-a - Kanada, Poljska, Danska, Španija, Norveška, Turska, Francuska i Nemačka - traže načine da smanje svoju zavisnost od američke vojne tehnologije i odbrambenih kompanija.
Kanada je, na primer, izabrala australijski radarski sistem umesto američkog, kupuje švedske avione za rano upozoravanje i razmatra kupovinu Gripena umesto dodatnih F-35. Takođe raste interesovanje u Evropi za razvoj sopstvenih sistema protivvazdušne odbrane kako bi se smanjila zavisnost od Patriota.
Bivši visoki američki obaveštajni zvaničnik Kris Čivis rekao je za Rojters da više ne veruje da je odgovorno da evropske zemlje u potpunosti prepuste svoju bezbednost Vašingtonu. „Došlo je do zaista velike promene u Evropi“, rekao je on. Formalno povlačenje SAD iz NATO-a se i dalje smatra malo verovatnim.
Rojtersovi izvori u Vašingtonu kažu da bi se ovo suočilo sa snažnim otporom i republikanaca i demokrata u Kongresu, kao i američke odbrambene industrije, za koju je Evropa ogromno tržište. Ali, savez se već menja: Evropa više ulaže, razvija sopstvene kapacitete i sve više razmatra mogućnost da jednog dana više neće moći da se oslanja na SAD kao što je to nekada činila.
